текст - Univerzitetska biblioteka "Svetozar Marković"

ДРАГАН ТРИФУНОВИЋ
Живот и дело
Михаила Петровића Аласа
Драге колеге,
Дозволите да вас поздравим у име колеге Протића и колеге Божића. Ми ћемо
радити око један сат, покушаћемо да дамо једну скицу живота и дела Михаила
Петровића.
Дело Михаила Петровића – Аласа (1868–1943) припада оним појавама наше
науке и културе крајем прошлог и првих деценија овог века које су извршиле
најдубљи, а можда и одлучујући утицај на научни живот свогa времена и на
развитак математчких наука код нас. Данас је већ историјски сигурно да је преокрет
у математичким наукама у Србији започет појавом Михаила Петровића.
Петровићев научни пут значио је много и „већ припада историји, оном херојском
добу када је мала Србија створила своју културу и успевала да и својим културним
постигнућима продире у свет“ – писао је академик Радивој Кашанин. Oво треба
објашњавати не само Петровићевим талентом, не само ширином његовог научног
дара писца запажених расправа и посебних монографија, или оригиналношћу
његових филозофских и примењених концепција (рачунари, изборни системи,
мерење времена, криптографија, разни патенти и др.), већ пре свега и тиме што се
у овоме изузетном представнику наше науке тог времена појавио доследни израз
негирања постојећих заосталих облика научног живота и рада на Великој школи,
Универзитету и Академији наука.
Петровићеви резултати у науци сазревали су врло брзо и формирали су се на
путу преокрета целокупног математичког стваралаштва 19. века у Србији. Из
заостале средине створена је угледна школа математичара, као особито крупан
успех Петровићев остварен на типичном сукобу старог и новог и с врлинама природног
човека, оваплоћеног у лику неимара који не познаје слабости које прате
човечији живот.
Себи дозвољавам слободу да вам изнесем неколико коцкица, о Петровићу па онда
ви у вашим мислима покушајте да направите од тих коцкица свој мозаик који би
вам остао као успомена на целу ову акцију у Универзитетској библиотеци.
Прво, Михаило Петровић је рођен у свештеничкој породици. Његов отац, Никодим
Петровић, био је доктор теологије. Завршио је вишу и ригорозну Семинарију
у Кијеву и Новгороду. То је врло важно да наведем зато што имате масу људи
који мисле да је Мика Алас поникао у неком простом свету рибара. Рођен је у
породици интелектуалаца, на Савској падини, иза Митрополије, данашње Патријаршије.
Растао је међу књигама. Његов отац је основао први духовни теоријски
часопис код Срба. Звао се Православље, и излазио је од 1871. г. до смрти
очеве 1875. године. Нажалост, његов отац је рано умро. Желим да скренем пажњу
да је средином 19. века наш калдрмисани Београд имао један грађански ред, који је
15