текст - Univerzitetska biblioteka "Svetozar Marković"

Медицински рад Александра Ђ. Костића
Професор Костић је током свог седамдесетогодишњег бављења проблемима медицинске
лексикографије уочавао многобројне недостатке и у међународној латинској
медицинској терминологији као и у другим терминологијама. О свим тим
проблемима, грешкама, недоумицама детаљно је и систематски писао у нашим и
иностраним часописима, наводећи у својим речницима своја становишта и решења
која је веома детаљно изложио у делу Напомене о међународној медицинској
терминологији у другом издању Речника 1970. године и применио на сва каснија
издања свог великог вишејезичког речника.
У напоменама је истакао пре свега: потребу да се медицинска номенклатура и терминологија
уједначе за све народе, односно да се подигне унификација међународног
медицинског језика, и друго, категорички се залагао да се једино латински
језик усвоји као основни за међународну медицинску терминологију, а не један
или више појединих националних језика као на пример енглески, шпански, немачки
и други, што би стварало још веће семантичке и друге проблеме.
У својим радовима веома је детаљно говорио о проблемима транскрибовања грчких
речи на латински језик, посебно грчких дифтонга, о стварању сложеница
уопште а вишебројних, гломазних посебно, поводом чега истиче да је од највећег
семантичког значаја правилан синтагматски однос појединих њихових саставних
делова; потом проблем погрешно скованих сложеница и крњих (апокопних) термина
(penumo – pneumono). Посебно је детаљно анализирао проблем стварања
хибридних (сложених, мешовитих) сложеница од латинских одредница и грчких
суфикса (супстантизованих придева), истичући да они могу представљати за
нашу фонетску транскрипцију велики семантички проблем. При томе се најенергичније
залагао против стварања хибридних сложеница од грчких и латинских
речи и неког савременог језика као што је на пример mastocytus. Сматра за велику
незгоду коришћење већег броја речи за исти појам (такозвану пецилонимију).
Један од неоспорних и најважнијих резултата рада Терминолошког семинара уопште,
а проф. Костића посебно, је његов утицај на правилан медицински језик и
стручну терминологију којим су се користили професори и наставници Факултета,
те су га тиме преносили на студенте, будуће лекаре и наставнике. Његова је
велика заслуга што је први својеврстан језик медицинске струке и науке оплеменио
изворним, лепим српским народним језиком и указао на неопходност борбе
за његову чистоту и избегавања погубних туђица и посрбица.
Учећи и сарађајући седамдесетих и делом осамдесетих година са професором
Костићем, усвојио сам и користио у свом раду и писању највећим делом његове
језичке и терминолошке поставке и гледишта. После двадесет и шест година прикупљања
нове грађе и применом савремених језичких норми уградио сам их у свој
Енциклопедијски латинско-српски медицински речник који, по оцени рецензента
проф. др Драга Чупића, обухвата целокупни медицински терминолошки систем
на српском језику. Поред породици, речник сам посветио проф. др Александру
Костићу који ме је рано усмерио и убедио у потребу и неопходност да истрајно
борим за чистоту језика медицинске струке и науке што сам сматрао својом трајном
националном обавезом.
149