текст - Univerzitetska biblioteka "Svetozar Marković"

Миодраг Одавић
та, проф. Стевана Јаковљевића, професора биологије Фармацеутског факултета,
професора фармакогнозије Јована Туцаковића (хемичар) са Фармаколошког
института, уз учешће језичких стручњака А. Белића, Љ. Матића, М. Лалевића и
многих других.
На иницијативу и предлог професора Костића Медицински факултет 1945. године
откупљује грађу професора Батута, коју је проф. Костић тада први пут видео,
а чије је сређивање вршио др Александар Арнаутовић у току наредних неколико
година. У његов рад су се од почетка добровољно укључили и помагали медицинари
Слободан Ђорђевић и Илија Маринковић (и мени је велико задовољство да
поздравим професора Слободана Ђорђевића који је ту међу нама). Доцније се др
Слободан Ђорђевић примио за добровољног секретара Терминолошког семинара
на којој дужности је остао до краја његовог постојања.
По ослобођењу оживео је рад Терминолошког семинара као институције под
управом др Костића који се сада бавио само питањима и проблемима медицинске
терминологије и лексикографије. У почетку се у Семинару прво радило на
сређивању библиографије Петра II Петровића Његоша, документацији професора
Батута, тада већ обимној лексичкој грађи проф. др Александра Костића, као
и свих постојећих медицинских публикација из свих грана медицине. Опсежна
и разноврсна активност Семинара одвијала се у виду састанака, дискусија или
трибина („Петар Кочић“), формирањем рубрика у Српском архиву за целокупно
лекарство („Медицинска терминологија“, „Наша терминологија“).
Изузетна активност сарадника овог Семинара и сарадња доктора Костића у Нашем
језику, часопису Српске академије наука, била је крунисана појавом првог
издања петојезичког Медицинског речника 1956. године за које је добио Октобарску
награду. Касније је овај речник доживео издање на немачком и енглеском
језику, а у нашој земљи још четири издања, закључно са 1981. годином када је изашло
четврто издање Медицинског лексикона, такође врло значајне публикације
у нашој лексикографији. Једно време био је председник Комисије за медицинску
терминологију САНУ, и до смрти председник Одбора за научну терминологију
Научног друштва за историју здравствене културе Србије.
Већ у том периоду професор Костић наилази на многобројне тешкоће и неразумевање
за свој рад и многобројне активности Терминолошког семинара. После
пензионисања проф. Костића 1952. године за в. д. управника Терминолошког семинара
бива постављен проф. Александар Арнаутовић. Сва документација бива
премештена на трећи спрат Деканата Медицинског факултета. Тадашњи декан
неочекивано доноси одлуку о укидању Семинара као „непотребног“. Продекан,
проф. др Иван Станковић потписује његово решење о престанку рада Терминолошког
семинара Медицинског факултета. Целокупну грађу, документацију и
печате узима Библиотека Медицинског факутета, чији је председник Одбора тада
био проф. др Матија Амброжић, а управник гђа Лела Меворах.
У периоду изласка првог четворојезичког Медицинског речника 1956. у Европи су
постојала само три слична вишејезичка речника: Veillon Medical Dictionary Hubern,
Bern, 1950; у Француској Clairville Dictionnaire polyglotte des termes médicaux izd.
C. I. P. U. C. O., Paris 1950; и Sliosberg Dictionnaire који су погрешно били означени
као полиглотски пошто су били само индекси и регистри речи, дакле глосарији
јер нису давали дефиницију и етимологију термина.
148