текст - Univerzitetska biblioteka "Svetozar Marković"

Медицински рад Александра Ђ. Костића
МИОДРАГ ОДАВИЋ
[Рад Александра Ђ. Костића на
Медицинском речнику]
Данас мали број лекара зна да је Александар Ђ. Костић прве картице за свој каснији
Медицински речник исписао још 1913. године, као студент медицине, када
је положио прве испите из анатомије чији се број временом стално повећавао.
Када је 1914. године мобилисан у српску војску, картотека је имала приличан број
картица. Картотека се увећавала, селила и носила у пламену рата и епидемије. И
у тешкој 1915. години, при повлаћењу кроз Албанију, а касније после Драча, њу
су издељену преносили болничари који су је донели до Јадранског мора и Крфа
па назад на Солунски фронт, Кајмакчалан. Међу добровољцима из свих крајева
Југославије наилазио је на неисцрпну језичку ризницу: у прашумском, црногорском
горју, на висини од 1800 метара или у кањону Белих вода.
Након пробоја Солунског фронта, картотеку враћа у Србију, а одатле у Француску
у Монпеље, где се оженио медицинарком Смиљом Јоксић. Обрађену сада већ
обимну картотеку и рукопис који тада већ узима све више карактер полиглотског
речника, 1918. године враћа у отаџбину. Године 1921. бива изабран за наставника
хистологије и ембриологије на новооснованом Медицинском факултету, 1922.
оснива Институт за хистологију и ембриологију, а 1924. године формира у њему
Терминолошки семинар. За време окупације од 1941. до 1945. године бива удаљен
са Факултета и пензионисан (1952) од када интензивно ради на писању рукописа
вишејезичког Речника.
Први кораци на стварању једног медицинског терминолошког семинара у нас потичу,
несумњиво, још од настојања Ивана Бежмана (Рјечничког лечничког називља,
Загреб 1868) и др Милана Јовановића Батута (1847–1940), првог декана Медицинског
факултета у Београду, основаног 1920. године. Његова документација је била
Грађа за медицинску терминологију (Нови Сад, 1986). Батут је после Првог светског
рата објавио дефинитивну обраду слова „А“ из своје богате терминолошке
грађе и на томе је стао. Професор Костић му се више пута обраћао с молбом да га
он упозна са рукописом, да му помогне у сређивању терминолошке грађе, али је
овај увек ту сарадњу одбијао. После смрти професора Батута 1940. године, његову
картотеку медицинске грађе наследио је психијатар примаријус др Љубомир
Недељковић.
На иницијативу професора Костића Факултетски савет 1924. године доноси одлуку
о оснивању Терминолошког семинара при Хистолошком институту. Од почетка
у рад семинара укључује све своје сараднике, многе професоре и сараднике Факултета
који прераста у самосталну установу Медицинског факултета. Семинар
је имао своје унутрашње сараднике (проф. др Смиљу Јоксић Костић, асистенте
др Јована Чанковића, др Драгољуба Мршевића), као и спољне сараднике: проф.
Рихарда Буријана, др Милутина Нешковића, др Илију Ђуришића, проф. др Недељка
Диваца, др Симеуна Грозданића, др Марка Анафа са Биолошког институ-
147