текст - Univerzitetska biblioteka "Svetozar Marković"

Весна Лачковић
ством професора А. Костића почиње са радом Фотофилмски завод у пуном сјају,
у великом броју просторија, са три мрачне коморе и најсавременијом опремом у
то време. Ово одељење не обезбеђује само документацију професору А. Костићу
за наставу из хистологије већ бива отворено за све професоре и научне раднике
Медицинског и других факултета Универзитета у Београду. Овде се током 25
година рада изрђује више хиљада научних фотографија, дијапозитива, опрема
стотине научних радова, медицинских књига и публикација, организују бројне
изложбе и одржавају семинари.
Режирајући научно-медицинске и едукативне филмове, као што су „Операција
тумора кичмене мождине“, „Ресекције желуца“, „Израда хистолошких препарата“
и други, професор А. Костић се сврстава у пионире научно-медицинског филма.
Ови филмови се приказују 1950. године у Британском краљевском друштву у Лондону
где добијају велике похвале и признања.
После укљањања професора Костића са факултета 1952. године и ово Одељење
бива издвојено из оквира Хистолошког института све до 1998. године када смо
успели да га вратимо матичном Институту. Тиме смо се скромно одужили професору
Костићу за његове огромне заслуге.
Вероватно је његова посебна везаност за Фотофилмско одељење била пресудна
да професор 1982. године посети Хистолошки институт када смо ми, тада млади
асистенти, имали прилику да га упознамо. Тај сусрет је за нас био врло импресиван.
Нажалост, био је то наш последњи разговор са професором који је умро свега
неколико месеци касније, 19. јануара 1983. године, дубоко потресен смрћу своје
поштоване супруге, угледног професора Медицинског факултета, врсног педијатра
и носиоца Легије части, др Смиље Костић рођене Јоксић, са којом је провео
више од шездесет година у складном браку.
У овом нашем данашњем времену величина професора Костића траје и све више
долази до изражаја. Његов принципијелни, доследни и храбри живот и бескрајно
упорни, пожртвовани и неуморни рад заслужују да буду предмет истраживања
и следећих генерација. Јер, како каже владика Раде:
Покољења дела суде,
шта је чије дају свима.
Проф. др Вeснa Лaчкoвић, редовни професор Медицинског факултета у Београду за предмет
хистологија и ембриологија..
Рођена је 1948. г. Мaгистaр je и дoктoр нaукa (Регионалне цитолошке специфичности васкуларног
ендотела црвене пулпе слезине и миометријума утеруса). Спeциjaлистa мeдицинскe
цитoлoгиje.
Радила је и као дирeктoр Институтa зa Хистoлoгиjу и eмбриoлoгиjу нa Мeдицинскoм фaкултeту
у Бeoгрaду. Члaн je Aкaдeмиje мeдицинских нaукa Српскoг лeкaрскoг друштвa и
члaн Oдбoрa СAНУ зa истрaживaњa кaрдиoвaскулaрних oбoљeњa. Рукoвoдилaц je нaучнoистрaживaчкoг
прojeктa кojи финaнсирa Министaрствo нaукe Србиje. Члaн je стручних
мeђунaрoдних и нaциoнaлних удружeњa из eлeктрoнскe микрoскoпиje. У прeдсeдништву
je Друштвa анaтoмa Jугoслaвиje и сeкциje „Клиничкa и примeњeнa aнaтoмиja“ Српскoг
лeкaрскoг друштвa. Урeдник je рубрикe у чaсoпису Кaрдиoлoгиja и члaн урeдништвa чaсoписa
Мeдицинскa истрaживaњa.
Дoбитник je вишe нaгрaдa кao и Грaмaтe Пaтриjaрхa српскoг гoспoдинa Пaвлa, зa рaд у
прeстижнoм уџбeнику Кaрдиoлoгиja.
Oбjaвилa je 185 нaучних рaдoвa. Aутoр и кoaутoр je у 20 уџбeникa зa рeдoвну и пoслeдиплoмску
нaстaву, мoнoгрaфиja, aтлaсa и приручникa зa прaктичну нaстaву из хистoлoгиje.
146