текст - Univerzitetska biblioteka "Svetozar Marković"

Медицински рад Александра Ђ. Костића
али са жаљењем констатује да за то нема материјалних средстава. Темељ основног
уџбеника из хистологије представља књига „Основи хистологије ћелије и ткива“,
који професор издаје 1927. године. Допуњавање садржаја савременијим и бољим
заокружено је 1942. године изласком из штампе целовитог уџбеника „Основи нормалне
хистологије“ који је представљао капитално дело уџбеничке литературе
доживевши 5 издања до 1968. године. Свако ново издање било је обогаћено најновијим
тековинама светске науке и документовно све већим бројем оригиналних
микрофотографија. Из овог уџбеника професора А. Костића училе су бројне
генерације студената медицине.
Упоредо са хистологијом професор Костић не заостаје у свом научном сагледавању
значаја ембриологије и 1948. године из ове области издаје први уџбеник „Основи
ембриологије“ који такође доживљава више издања.
Научна делатност професора Костића, започета још у студентским данима у
Нансију и Стразбуру под руководством професора Пола Буена, једног од највећих
научних ауторитета у области базичних истраживања, касније ментора његове докторске
дисертације, наставила се у Београду и трајала је у узлазном континуитету
током целог активног професионалног живота професора А. Костића, доприносећи
научној афирмацији наше хистологије. Најзначајнији експериментални радови
професора А. Костића, укључујући докторску дисертацију, одбрањену 9. јула
1921. године у Стразбуру, били су усмерени на два главна проблема: проучавање
дејства алкохола и токсичних супстанци на процес сперматогенезе и структуру
тестиса у целини и на истраживање хистофизиологије слезине и њен однос са ендокриним
системом. Ова истраживања су била врло актуелна и њихови резултати,
штампани у угледним међународним часописима, представљали су оригинални
допринос не само нашој него и светској науци.
Професор А. Костић је имао визионарске особине с обзиром на то да су истраживања
којима се бавио временом постајала све значајнија тако да се тек са данашњег
аспекта може увидети и проценити прави значај тих пионирских истраживања
и њихових резултата.
Посебан значај научног рада професора А. Костића огледа се у чињеници да је он
припадао европској научној елити која је утемељила хистофизиолошки приступ
у проучавању нормалних и патолошких процеса који је постао узор генерацијама
младих хистолога не само у Београду него и у целој земљи. Још 1946. он пише:
„у том погледу следујемо само модерном покрету који од старе дескриптивне хистологије
жели да створи физолошку хистологију“.
Из области методологије експерименталног рада професор Костић објављује радове
„O култури ткива in vitro“ 1928. године и „Микроскоп за фазни контраст“
1953. године.
Посебно бих хтела да издвојим један од важних аспеката делатности професора
А. Костића а то је оснивање Фотофилмског завода и његово пасионирано и непрекидно
бављење медицинском фотографијом. Професор А. Костић је један од
првих научних радника не само код нас него и у свету који је схватио важност
медицинске фотографије и филма као облика научне документације. Због тога
је он још 1924. године прво оформио Фотографско одељење у сасвим скромним
условима, поседујући само један апарат за снимање микрофотографије. Међутим,
приликом прављења планова за нову зграду Института он посебну пажњу обраћа
на ову делатност, тако да у новој згради завршеној 1927. године под руковод-
145