текст - Univerzitetska biblioteka "Svetozar Marković"

ВЕСНА ЛАЧКОВИЋ
Александар Ђ. Костић –
Оснивање и рад Медицинског
факултета и развој хистологије
и ембриологије
Поштоване колеге, драги и уважени гости,
Задовољство ми је и част што сам позвана да учествујем у циклусу предавања Легенде
Београдског универзитета и да говорим о великану европске и српске медицине,
проф. др Александру Костићу. Професор А. Костић је био великан у свему:
један од утемељивача Медицинског факултета, оснивач Института за хистологију
и ембриологију и његов вишедеценијски управник; носилац француског
ордена Легије части, човек високог медицинског и општег образовања, научник
огромног ентузијазма, неуморни здравствени просветитељ, велики партиота и
хуманиста, учитељ бројних генерација. Дугујем му и личну захвалност јер је мој
професионални живот започео и траје на Институту за хистологију и ембриологију
подигнутом на великој традицији европске културе и цивилизације. Изражавам
захвалност и организаторима овог циклуса који су показали како се славе
и поштују своји великани.
Тешко је свеобухватно представити огромно стваралачко дело професора А. Костића,
а не остати дужан пред тим великим делом. Оно заслужује обимну и исцрпну
монографију. У најсажетијем облику, не претендујући на комплетност опуса,
стваралачко дело професора А. Костића обухвата неколико нераскидивих целина
које се у првом реду односе на оснивање Института за хистологију и ембриологију
и организовање наставе на њему, затим изградњу саме зграде Института и његово
опремање, организовање научног рада на Институту и формирање Фотофилмског
завода. Упоредо са овим активностима одвијао се неуморни и непрекидни
рад професора А. Костића на другим пољима, као што су медицинска терминологија,
сексологија, уредништва у енциклопедијама, књигама и часописима, археологија,
музика и фотографија. О овим делатностима професора А. Костића
биће посебно говора.
Међу челницима незаборавне и заслужне, пионирске генерације професора који
су уз велике напоре основали Медицински факултет у Београду професор А. Костић
представља несумњиво јединствену и непоновљиву фигуру. Непосредно по
завршетку студија медицине у Стразбуру, које је прекидао више пута да би учествовао
у ослободилачким ратовима своје земље, у тренутку када после веома
успешно одбрањене докторске дисертације ради као асистент код једног од највећих
људи светске науке, чувеног хистолога професора Пола Буена, и стиче своју
прву научну репутацију, двадесетосмогодишњи Александар Костић прихвата
позив оснивача Медицинског факултета, професора Војислава Суботића, да се
врати у Београд и на себе преузме тешки терет оснивања Института за хистологију
и ембриологију.
Стекавши велики углед и симпатије код професора Буена, било му је омогућено
да направи колекцију од три хиљаде хистолошких препарата које заједно са бре-
143