текст - Univerzitetska biblioteka "Svetozar Marković"

Овлашан поглед на укупан живот и дело професора Александра Ђ. Костића
наводи на мисао да би чак и део његовог укупног рада, насумице
изабран, пружао довољан разлог да се он уврсти у плејаду изузетних,
међу оне који заслужују статус легенде Београдског универзитета. Иза
свега чега се латио да ради – а лепеза његових делатности готово је застрашујуће
широка, као темељна, полазна вредност, стајали су људски интегритет и достојанство,
ретки и помало заборављени квалитети. Управо због тога, педагошки
рад професора Костића можемо схватити и посматрати у ужем, али и у ширем
смислу. Био је изваредан професор чији је траг у историји Медицинског факултета
неизбрисив: аутор кључних уџбеника из хистологије и ембриологије, оснивач
Хистолошког института, пионир у области којој је дао научну валидност као
што је сексологија, творац капиталног медицинског речника.
Истовремено, личним опредељењима и животним ставом „учио“ је свакога ко је
спреман да научи, како треба живети и како се треба држати и у најсмутнијим
временима.
Ратник, Солунац, два пута је напуштао заветрину коју су му пружале студије медицине
у Француској да би учествовао у одбрани отаџбине. Као већ афирмисани
професор, декан Медицинског факултета у више мандата, доживео је сурове,
потпуно огољене политичке нападе и прогоне, најпре од стране фашистичког
режима, а потом, ништа наивније, од комунистичког. Никада не пристајући на
изневеравање властитих начела и не правећи кукавичке компромисе са собом и
другима, Александар Ђ. Костић је поднео свој усуд онако, како само прави носилац
Легије части, какав је он био, то може да учини. Најзад, личним примером је
показао како је и емоционалну сферу могуће неговати без обзира на ширину професионалног
рада, и како само потпун живот, испуњен истинском љубављу може
да помогне да се несреће и губици које живот доноси поднесу.
Снага духа и креативни импулс у животу Александра Ђ. Костића омогућили су
му да, чак и у најнеповољнијим околностима, налази начин да открива и ствара.
Зато се, поред медицинског рада, посвећивао и другим активностима које је захваљујући
стваралачкој страсти, уздигао до професионалног нивоа: фотографија,
књижевност, језик, музика и археологија можда су биле и његове „љубави“, али
је он у њима оставио трагове којих се ни потпуни посвећеници у тим областима
не би постидели.
У овом Зборнику, свако излагање о професору Костићу бави се по једним од сегмената
његовог дела. Излагања су подељена у две велике целине: медицински и
ванмедицински рад А. Ђ. Костића. О примарној делатности овог ствараоца – хистологији,
говорила је проф. др Весна Лачковић, док су о другим, али не мање
140