текст - Univerzitetska biblioteka "Svetozar Marković"

Аница Савић Ребац – преводилац, есејиста, филозоф
живљења као да је измакнут ослонац, а то измицање изгледа да се коренило у
есхатолошкој равни, која је остала страна и непрозирна.
Стога ваља начинити корак даље и истаћи како сам спев Владике Рада иде ка
извођењу на видело оног невидљивог, да би се одатле отворио узвишенији хоризонт
и бацило снажније светло на најприсутније бивствујуће или првобитни
натчулни основ природе који она у себи носи. Стога је дужност песника и мислилаца
да осветле начине за тај удостојавајући човека врлински препород, који
је објавом рођења Бога у природи и повести, светописамска порука јеванђеља
унела у каузалитет рефлектовања о природи и смислу историје, као питање крајње
свхе свега што јесте и бива. Код песника нашег спева то је изазвало потребу за
испољавањем тријумфалног расположења које се не може пренебрећи, будући да
се не само код нас, него и иначе тешко налазе стихови који би се могли упоредити
са узвишеном уметничком тананошћу и ослобођенијом идејном основом Божијег
прослављања, када пева:
„О преблаги, тихи учитељу,
слатка ли је света бистра вода,
с источника твога бесмртнога!
О твога су св`етлога погледа
Уплашене мраке ишчезнуле,
Од твога су хода свештенога
Богохулни срушени олтари;
Воскресењем смрт си поразио,
Небо твојом хвалом одјекује,
Земља слави свога спаситеља!“
/Л.м. VI, 271–281/
Мр Александар М. Петровић, библиотекар Одељења за каталошку предметну и децималну
обраду библиотечког материјала у Библиотеци Матице српске у Новом Саду.
Рођен 1958. г. у Ђакову. Дипломирао „чисту филозофију“ и класичне науке у Загребу 1982.
године. Постдипломске студије философије завршио на Универзитету у Новом Саду
одбранивши 1998. године магистарски рад са темом Хегел и платоновска дијалектика.
Учествовао на више научних скупова.
Члан научног друштва „Матице српске“, „Центра за митолошка истраживања Србије“,
„Филозофског друштва Србије“, „Књижевног друштва Стражилово“ и „Института за
истраживање словенских цивилизација“.
Приказе значајних књига, преводе и самосталне радове, углавном везане уз област
философије објављује у часописима „Поља“, „Дело“, „Летопис МС“, „Градина“, „Домети“,
„Градац“, „Зборник МС за књ. и језик“, „Књижевност и Браничево“...
Главна дела: Кратка археографија Срба: Срби према списима старих повесница, Исписи
наслеђа; археографија предантичког и античког искуства духа у савременој хуманистичкој
науци и књижевности од српских старинаца и њихових потомака, Философска разматрања
о темељима повести мишљења: Почетак и мишљење безусловног у настајању европске
мисли.
137