текст - Univerzitetska biblioteka "Svetozar Marković"

Александар М. Петровић
назвао истовремено добрим и злим навике и надареност у многоговорљивим
исказима, снагу красноречивости, знање историје, откривање тајни природе,
многе методе принципа логике, сложена расуђивања науке, многобројне процене
нематеријалних фигура – не само што је све то колебљиво у зависности од мишљења
и подложно лаким изменама, него и зато што су те дисциплине корисне
за изоштравање душевног ока...“ То што св. Палама истиче намере као пресудне,
као свој основ нашла би и свака виша разборитост. Не мали број списа нашао се
трагајући за исихастичком литературом, упорним ишчитавањем дебелих прашњавих
кодекса, да би се успоставила колико-толико поуздана индексација, из
које би се квантитативности дала ишчитати и заступљеност таквог материјала
на нашем ондашњем језику, тј. показала и на тај начин снага утицаја која отада
не јењава ни до дана данашњег (многи уметници и научници Запада, када су
чули за ово учење итекако су пожелели да се са њиме ближе упознају – многи
љубитељи религиозне слободе који не зазиру од дисциплине исихазам спомињу
са одушевљењем, споменимо само Селинџеров Френи и Зуи, Јонескове Дневнике
или честе реминисценције у делу Семјуела Бекета).
Попис зборника непостојаног карактера у којима се такође налазе елементи исихастчких
идеја за овај период је већи, а преглед зборника непостојаног састава
у збиркама бивше Југославије; Зборник, 1360/70, 462 л, Дечани 75 (ред. бр. 261);
Зборник, 1360/70, 201 л, Дечани 103 (р. б. 262); Зборник, 1365/75, 368 л, НБС 26
(р. б. 264); Зборник, 1370/80, 260 л, Пећ 83 (р. б. 266); Зборник, 1390/1400, 322 л,
УБ Ћоровић 28 (р. б. 268); Зборник (одломак), последња четвртина XIV века, 8
л, НБС 8 (р. б. 273); Зборник, крај XIV века, 294 л, Савина 23 (р. б. 278); Зборник,
трећа четвртина XIV в. 160 л, Пећ 92 (р. б. 271); Зборник, крај XIV в. 249 л, Пећ
90 (р. б. 277); Зборник полемичких састава, крај XIV в. 56 л, НБС 11 (р. б. 402);
Зборник житија, 1370/75, 326 л, НБС 17 (р. б. 367); Зборник полемичких састава,
(„Главизни о Латинах“), крај XIV – почетак XV в. Око 366 л, Пљевља 41 (р. б. 403);
Зборник („Извод из Патерика синајског и римског, питања и одговори Атанасија
Синајског и др.“), XIV в. НББ 71 (р. б. Р 108); Зборник, XIV в. НББ 104 (Р 109);
Зборник, („Житија и слова“), XIV в. НББ 637 (Р 112); Јефрем Сирин (одломци),
XIV–XV в. НББ 731 (Р 196); Зборник, („Пљеваљски зборник“) последња четвртина
XIV в. 82 л, Пљевља 73 (р. б. 274); У збирци манастира Хиландара постоје следећи
кодекси: Хиландар 456 Зборник, крај XIV в. 314 л; Хил. 640 Зборник, друга половина
XIV в. 121 л; Хил. 476 Зборник, последња четвртина XIV в. 2+426 л.
Текстуални карактер књиге зборника из друге половине XIV века дат је у описима
који су сачињени било у богатим београдским збиркама, Манастиру Дечани,
Пећкој патријаршији, или пак они који су остали неприступачни такође бивају
навођени према упоредним анализама извршених описа; наши описи послужили
су нам само као материјал за одговарајуће анализе и евентуална синтетичка
закључивања о самим кодексима, тако да ћемо их користити као неопходни увид
у структуру књижевног и историјско-теолошког текстуалног садржаја. Сумарно
је описан садржај кодекса Григорије Палама из 1360/80 г., као тврд текст са темом
из пнеуматологије или о исхођењу Светог Духа у полемици са „Латинима“ и
синтетизацијом учења о Светој Тројици, те са заступљеним материјалом спора
са формално-конзервативним ставовима Варлаама и Акидина, па држи да, будући
да је настао готово непосредно након избијања спора, представља „идеолошки
/догматско-полемички/ извор првог реда који је полазна основа развојног лука
српске књиге покренуте византијским исихазмом.“ (тамо, стр. 183) Други велики
134