текст - Univerzitetska biblioteka "Svetozar Marković"

Аница Савић Ребац – преводилац, есејиста, филозоф
дело у контексту поприма одређену актуализацију“ и како се она мења, тако се
увек наново мења и контекст. На основу мојих ранијих саопштења о овој теми,
он говори о специфичној рецепцији коју су енглески романтичари имали у нашој
књижевној периодици у периоду од 1945. до 1955. године и поводом тога закључује:
„Тада и немарксистички критичари какви су Аница Савић Ребац и Исидора
Секулић, не из каквог конформизма, већ одиста прожети истинским веровањем
у наговештени социјалистички пут, желе да открију социјалну компоненту у
овој поезији да би показали како је у овом случају решен проблем високе поезије
у служби социјалног идеала.“ Он завршава свој текст двостихом Васка Попе, у
којем се о песнику који оставља дело иза себе каже:
Остале су за њим његове речи,
чекају на окукама времена
Свако наше ново читање је практично „окука“ времена и ми ћемо, увек условљени
неким новим друштвено-политичким и културолошким разлозима, читати и велике
песнике увек друкчије. По мом мишљењу, ове речи важе не само за промене
у тумачењу Шелија у есејистичком раду Анице Савић Ребац, од међуратног до послератног
периода, већ важе и за наша тумачења целокупног рада Анице Савић
Ребац који, током ових педесет година од њене смрти, добија све више у значају
и у историјској пројекцији српске културе и у савременој српској књижевности
која данас настаје.
Мр Симха Кабиљо самостални истраживач Института за књижевност и уметност у
Београду у пезији. Рођена је у Загребу 1939. г. Дипломирала на Филозофском факултету
у Сарајеву на Групи за енглески језик са књижевношћу и немачки језик. Магистрирала је
на Филолошком факултету у Београду (Идејни свет Д.Х.Лоренса и О.Хакслија – паралеле
и утицаји).
Радила на пројектима Института: Речник књижевних термина, Компаративно изучавање
српске књижевности. Објављивала чланке, есеје и студије у нашој и страној периодици и
научним зборницима, учествовала на међународним скуповима. Председник је Комисије
за културу и члан Музејске комисије у Савезу јеврејских општина Југославије.
Објавила књиге Посредници двеју култура – Студије о српско-енглеским књижевним и
културним везама и Бајрон и бајронизам у југословенским књижевностима.
125