текст - Univerzitetska biblioteka "Svetozar Marković"

Ширина и разноврсност научног интересовања, потпуна припаданост
европскоj научноj елити с краја 19. и почетка 20. века, неприкосновен
математички рад на Београдском универзитету, инвентивност која
је водила и до нових научних дисциплина, редак педагошки нерв
који је омогућио да иза њега остану не само драгоцени уџбеници, већ и читава
математичка школа – све то је обухваћено личношћу Михиала Петровића Аласа,
те овај циклус о легендама Београдског универзитета готово и да није могао бити
на прави начин започет било којим другим именом.
Михаило Петровић није само био научник европског ранга, који је своју докторску
дисертацију бранио пред најистакнутијим ствараоцима светске математичке
науке у Паризу, и који стога спада међу прве школоване научнике модерног
типа код нас, већ је истовремено својом укупном личношћу доказао да високи
научни домети не морају бити досегнути на уштрб скромности и љубави према
једноставном, простом животу блиском Природи.
Живот Михаила Петровића показује како лако, готово органски, у једном човеку
могу да постоје потпуно различита интересовања, од којих се свако несметано
развија до свог врхунца, дајући увек вредне резултате. Најзначајнији радови
Михаила Петровића свакако су из диференцијалних једначина, анализе, алгебре,
математичких спектара или математичке феноменологије, али вредно место заузимају
и радови из физике или механике. Међутим, ту се овај низ не прекида: пет
књига путописа који представљају изразит пример београдског стила, заједно са
текстовима о рибарству, који чине и данас значајан извор информација за ихтиологе,
употпуњују овај опус. Употпуњују али га не заокружују.
Велики противник сваког формализма, како га је описао његов штићеник и ученик
принц Ђорђе Карађорђевић, Михаило Петровић свом духу није дозволио да
робује задатој форми и коначном одређењу. И заиста, набрајање свега што је Михаило
Петровић био као да измиче ограничењу: војник, ратник, који је догурао до
чина потпуковника, члан научних експедиција на Северни, Јужни пол и Антилска
острва, алас, који је легитимно полагао испите најпре за рибарског калфу, а касније
за рибарског мајстора био је и виртуоз на виолини и снимио је прве снимке ових
извођења за Радио Београд.
Полазећи од обима, разноврсности и значаја Петровићевог математичког рада,
највећи број излагања из циклуса предавања односио се на његов научни
допринос у овој ипак за њега примарној области (што је употпуњено општим
биографским подацима). Имали смо срећу да је оба предавања о научном делу
Михаила Петровића у ужем смислу водио највећи познавалац његовог живота и
рада професор Драган Трифуновић, главни и незаменљиви консултант приликом
12