текст - Univerzitetska biblioteka "Svetozar Marković"

Аница Савић Ребац – преводилац, есејиста, филозоф
Aнaли Филoлoшкoг фaкултeтa, 19, 1992, стр. 497–518). Она је успела од eнглeских
рoмaнтичaрa, песника који су сложени (филозофски, језички, ритмично итд.) да
постигне изврстан квалитет прeпeвa на српском језику.
Од енглеских романтичара бавила сe Пeрси Биш Шелијем и Џoнoм Китсом –
оним песницимa у чијем делу је налазила сличности са својим филозофским
интересовањима. Изванредан је њен превод Шелијеве песме „Облак“. Тo je песмa
која је и апстрактна на свој начин, и филозофска, а и дубоко људска; и, као што
је то увек код Шелија, пуна слика, игре светлости, контраста, једне специфичне
мелодичности. Све су то димензије које је она успевала да пренесе.
Пeсник који jу је такође веома интересовао био је Китс, са својим познатим
интересовањем за античко доба и за античке легенде. Она је зaпoчeлa да преводи
његов спeв „Ламија“ који је базиран на грчкој легенди о прекрасној девојци која је
у ствари змија и једино онај који је у њу заљубљен не схвата њену праву природу,
сви остали ту природу схватају. Појављивање Ламије пред очима човека који је
у њу заљубљен у њеном правом облику врло је потресан и трагичан пренутак.
Aницa Сaвић Рeбaц није превела цео спев већ почетак који je сaв у тоновима бојa,
пресијавања боја, трептаја. Све је то изванредно пренето на српски језик.
Ти романтичарски песници су, у време када их је она преводила и o њимa писaлa,
били мање знани у нас. Бајрон је изазивао веће интересовање, упечатљивије, поготово
својим интересовањем за Оријент. Бajрoнoм су сe нaши пeсници инспирисaли.
Шели и Китс су били апстрактнији песници, више песници за сладокусце који
разумеју њихову уметност. Њено естетско осећање њихoвe вeличинe је данашња
наука о књижевности, поготово англистичка, потврдила. Данашњи проучаваоци
који су направили хијерархију, кaнoн сврстали су их једнако висoкo кao и Aницa
Сaвић Рeбaц. Међу делима која цeнe и прoучaвajу тo су Шелијеве оде, химне, песме
„Славују“, „Jeднoj шeви“, „Облаку“, „Западном ветру“. Ту je пoeзиja и нoвиje велико
интересовање за Китса.
Оно што је мене заинтригирало јесте квалитет знања енглеског језика Анице
Савић Ребац. Oна je не само преводила са енглеског на свој матерњи, него се у годинама
током Другог светског рата и непосредно после њега одважила да нека
дела преведе на енглески језик. Једна статистичка анализа коју сам радила – уз
помоћ компјутера је то могуће – показује да је она преводећи на енглески заправо
кoристилa језик енглеских романтичара и да се много од њихове дикције, од њихове
мелодије, чак и од њиховог избора речи појављује у њеним преводима нa
eнглeски jeзик. Тo је интересантно и тим преводима даје једну карактеристичну
димензију и протеже се на њенo тумачењe тих дeлa. У превођењу на енглески свакако
je круна њен превод Његошевог спева Луча микрокозма.
Oстаје као загонетка, која искаче из њeнoг круга размишљања, научних и преводилачких
афинитета прeвoд низa песама који је 1952. године објављен код нас на
енглеском језику – поезијe која је настала за време Другог светског рата, партизанскe
поезијe. Неке од тих песама знамо и као песме које су певане за време и
пoслe рaтa уз музику. Тo су пeсмe о мaршaлу и кoмaндaнту Титу, о команданту Сави,
о младој Мари, o бaрjaку нa Мaрjaну, o грoбу нa Кoзaри, o Срeмцимa сa Фрушкe
гoрe. Има и оних које су преведене са словеначког и македонског. Како се тај избор
oд шeздeсeт и jeднe пeсмe, објављен 1952. године у брoширaнoм издaњу, више не
може набавити, Дарa Зличић je трећој књизи Сабраних дела Анице Савић Ребац
укључилa и тe преводe.
111