текст - Univerzitetska biblioteka "Svetozar Marković"

Петар Милосављевић
А кад смо се већ вратили до Ничеа, да кажем и ово: постојала је, од краја 19. века,
и посве другачија пројекција, од оне коју је обележио Ниче. То је филозофска
оријентација коју су обележили Достојевски и његови следбеници међу Русима:
Соловјев, Лоски, Берђајев, Булгаков, Флоровски итд. Међу следбеницима
Достојевског су и двојица великих Срба: владика Николај Велимировић и отац
Јустин Поповић. Али, постојала је и једна друга пројекција света од оне коју је
нудио Ниче; то је пројекција коју представља Лаза Костић. Једна од варијанти
мисли песника Santa Maria della Salute је и логоцентризам/еротоцентризам Анице
Савић Ребац. Са оном претходном руских и српских боготражитеља она има и
нешто заједничко: а то је еротоцентризам. У основи дијалектике је Ерос, говорила
је Аница. Бог је љубав, говорили су следбеници и Христа и Достојевског.
Аница Савић Ребац ретко кад је посезала за питањима које се тичу наше савремености.
Бавећи се оним најдубљим у прошлости, она се бавила, практично, и
нашом савременошћу. Прошлост и савременост, за дијалектичара какав је била
она, неодвојиви су.
Проф. др Петар Милосављевић, редовни професор Филозофског факултета у Новом
Саду, за предмет методологија проучавања књижевности.
Рођен је 1937. г. у Доњој Сварчи (Блаце). Дипломирао је на Филозофском факултету у
Новом Саду на Групи за југословенску књижевност 1964., а докторирао 1974. г. (Поетика
Момчила Настасијевића).
Радио као новинар листа „Дневник“ из Новог Сада, главни и одговорни уредник часописа
„Поља“, новинар у „Сремским новинама“ из Сремске Митровице.
Главна дела Методологија пручавања књижевности, Теорија белетристике, Поетика
Момчила Настасијевића, Живот песме Лазе Костића „Santa Maria della Salute“, Теоријска
мисао о књижевности.
108