ÑекÑÑ - Univerzitetska biblioteka "Svetozar MarkoviÄ"
ÑекÑÑ - Univerzitetska biblioteka "Svetozar MarkoviÄ"
ÑекÑÑ - Univerzitetska biblioteka "Svetozar MarkoviÄ"
You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
НИКОЛА МИЛОШЕВИЋ<br />
„Играти у оковима“<br />
Ја се најпре, али разуме се не из пуке куртоазије, прикључујем похвалама за ову<br />
и овакву замисао у једном времену у којем се мало мари за оно што је стварима<br />
духа посвећено, па би утолико похвала морала бити већа.<br />
Мој посао битно је олакшала проф. Љиљана Црепајац која је у свом најбољем<br />
стилу представила неке кључне равни проучавања Анице Савић Ребац, па се ја<br />
томе не бих враћао, утолико пре што је моја ужа струка филозофија и књижевна<br />
теорија, премда и иначе, у начелу, не бих имао нешто да прикључим ономе што<br />
смо овде тако компетентно чули.<br />
То што имам намеру да саопштим гледаћу да буде у скраћеном облику да не би<br />
ваш и мој век био краћи за неки дан или можда годину у овако прегрејаној сали.<br />
Ја ћу најпре рећи нешто што може звучати лично: у неким мојим раним годинама<br />
било је право духовно освежење – то може звучати као фраза, али у овом случају<br />
то сигурно није – ишчитавати текстове Анице Савић Ребац, пре свега зато што<br />
су то били текстови против струје. Када судимо о оном што је у то доба писано,<br />
морамо имати на уму једно поређење Ничеово из оног његовог последњег списа<br />
Ecce homo у коме он каже да се може „играти у оковима“, али није свако кадар да<br />
у оковима игра.<br />
Време у којем је стварала и живела Аница Савић Ребац имало је своје идеолошке<br />
окове и они су се огледали у владајућој марксистичкој идеологији до које се морало<br />
држати ако човек хоће да опстане на јавној сцени. Разуме се да је и она морала<br />
дати неки свој данак том времену и тим оковима, али оно по чему је надвисила и<br />
претрајала то време засигурно је то „играње у оковима“, јер је успевала у својим<br />
радовима да досегне неке висине које нико у то доба, а биће и касније, није досегао.<br />
Није њој ишло на руку ни то што је Милош Ђурић већ тада стекао велику славу<br />
која и данас траје. Држим да би њена слава требало да буде већа, не знам шта о томе<br />
мисли проф. Црепајац [Љ. Црепајац: „Да, слажем се.“]; а да ли је томе допринело<br />
то што је припадала тзв. слабијем полу или нешто друго, то сада није ни битно:<br />
историјске неправде се по правилу исправљају онда када онај коме су учињене<br />
више није на овом свету, и то ми променити не можемо.<br />
Шта је то што је већ поменуто „играње у оковима“? Најпре, то је језик којим је она<br />
писала – изузетно богат, однегован језик који служи на част нашем књижевном<br />
казивању. Ја сам, у то време осиромашеног, идеолошки сведеног казивања уживао<br />
у том ретком језичком и духовном феномену. Ученост је била још једна особина,<br />
ретка не само у оном него и у овом нашем времену када се затварамо у неке уже<br />
струке и изван тога не бисмо ни да погледамо у неко туђе двориште, сем да се<br />
можда каменом бацимо на њега… Она је изван оквира своје уже професије знала<br />
да високо искорачи и имала је врло велико, импресивно, знање и из неких<br />
суседних дисциплина, па и оних које нису биле суседне.<br />
100