35 Slog - Univerzitetska biblioteka "Svetozar Marković"

protno. Dva nematematiåara, Atanasije Nikoliñ i Emilijan Josimoviñ,
pa donekle i Dimitrije Neãiñ, celog radnog veka sastavqali su matematiåke
uybenike. Da je nekim sluåajem Petroviñ zapoåeo rad kao wegovi
prethodnici, propao bi, a razvoj matematiåkih nauka u Srbiji bio
bi zaustavqen, verovatno do pojave Jovana Karamate, sredinom dvadesetih
godina.
U svoje vreme, Petroviñ je doãao do zavidnih rezultata u veñ pomenutim
diferencijalnim jednaåinama, teoriji funkcija, raåunarstvu, algebri.
Objavqivao je nauåne radove u najuglednijim åasopisima sveta
(npr. Mathematische Annalen, American Journal of Mathematics, Acta mathematica
i drugi). Wegovim rezultatima koristili su se mnogi naãi i
strani nauånici ili su o wima pisali ili ih saopãtavali. To su velika
imena matematike: Pikar, Kamke, Poqa, Adamar, Borel, Montel,
Dandau i mnogi drugi. Profesor Miodrag Tomiñ lepo je primetio:
“Oni koji su se zainteresovali za Petroviñev rezultat videli su posle
duæe studije tog problema wegovu pravu prirodu, a åesto i nesluñeni
izvor novih rezultata. Petroviñev rad pre je ukazivao na mesto gde se
nalazi blago nego na naåin kako da se blago izvadi. Iz tog razloga potowi
istraæivaåi skoro i da nisu obrañali paæwu na onoga koji je prvi
ukazao ili naslutio gde se nalazi problem.” Da pooãtrimo ova kazivawa
reåima Miloãa Radojåiña, koje su nastale znatno pre Tomiñevih:
“U Petroviñevom nauånom radu istiåe se uopãte raznolikost tema i
bogatstvo ideja. Moæe se reñi da se wegovo nauåno stvarawe odlikuje
osobito mnoãtvom originalnih ideja, kojima se utvrœuju nove veze u
matematici viãe nego iscrpqivawem posledica koje se iz jedne ideje
pruæaju. Gdekojim svojim radom stvorio je on polaznu taåku istraæivawa
za druge matematiåare. On sam, bogat zamislima, rado je prepuãtao
drugim, u nas i na strani, da oberu plodove s drveta koje je pronaãao
Petroviñ” (D. Trifunoviñ, Tiha i usrdna molitva Miloãa Radojåiña,
Beograd 1995, str. 206).
Nekoliko diferencijalnih jednaåina, specijalnih funkcija i nejednakosti
nose ime Michel Petrovitch. Åuveni francuski matematiåar Eli
Kartan zapisao je u istoriji francuske matematike da Petroviñ pripada
grupi retkih nauånika koji su zasnovali nove nauåne discipline
(Petroviñevi matematiåki spektri i matematiåka fenomenologija, a
mi dodajemo i intervalna matematika). U oblasti raåunarstva Petroviñ
je joã u 19. veku objavqivao u Sjediwenim Ameriåkim Dræavama
svoje konstrukcije raåunara i dobio od uglednih svetskih nauånika
(Kamke, Prajs, Moren, Vilers, Majstrov) priznawa da je prvi konstruisao
analogni raåunar za reãavawe diferencijalnih jednaåina. Ruska,
poqska i ameriåka nauka odale su Petroviñu priznawe kao predskazatequ
savremene nauke (kibernetike odnosno teorije sistema) radovima iz
oblasti primena analogija meœu disparatnim pojavama. Kako biti slep
pred utvrœenom åiwenicom profesora Dragoslava Mitrinoviña da
Petroviñeva kwiga Raåunawe sa brojnim razmacima (1932) “predstavqa
monografiju o nejednakostima i to prvu u svetu”, pre poznate kwige
Inéqualities (1934) Hardija, Litlvuda i Poqe. Ili, zakquåak pomenutog
profesora, da su poznate Karamatine nejdnakosti proizaãle “iz ãiwela”
Mihaila Petroviña. Pisac ovih redova duboko veruje, a i liåno
se uverio kod velikog broja matematiåara, od najuglednijih sa Univerziteta
u Beogradu do åitavog puka u osnovnim ãkolama – da ove napred
izloæene åiwenice o delu Mihaila Petroviña ne poznaju. Jedna mawa
grupa matematiåara åesto se pita, åak i javno, ãta je Petroviñ uradio u
nauci, sa skrivenom negativnom konotacijom. Oni su, dakako, neznajãe.
7