35 Slog - Univerzitetska biblioteka "Svetozar Marković"

iz oblasti analize, fenomenologije, analognih raåunskih maãina, mehanike
i drugih disciplina.
Profesor Petroviñ, poznat u narodu pod imenom Mika Alas, pripada
samim vrhovima srpske nauke (Jovan Cvijiñ, Ruœer Boãkoviñ, Mihailo
Pupin, Jovan Æujoviñ, ...). S Petroviñem matematiåke nauke u Srbiji
po prvi put izlaze na svetsku pozornicu, na kojoj su i danas prisutne s
jaåim i mnogo odvaænijim rezultatima. To je zapoåelo maja i juna 1894.
Dvadeset devetog juna 1894, u amfiteatru Faculté des Sciences u Parizu,
prepunom studenata i profesora (Poenkare, Ermit, Pela, Pikar, Apel.
Darbu, Penleze, Lipman, ...), bio je prisutan i poslanik Kraqevine
Srbije u Francuskoj, Milutin Garaãanin. Izmeœu ostalog, Garaãanin
je o tome sledeñim reåima obavestio Beograd: “...Odbrana doktorske teze
g. Mihaila Petroviña bila je u pravom smislu reåi biqantna. Po
svrãenom ispitu Predsednik ga je pozdravio vrlo lepom i dirqivom besedom
u kojoj mu je rekao da je on – g. Petroviñ – pravio åast Normalnoj
ãkoli, da je on pokazao uspehe koji su u woj retki i da ñe wega wegovi profesori
pamtiti i u wegovoj dalekoj otaybini sa svojim simpatijama
pratiti. Svoj govor zavrãio je Predsednik (g. Hermite) proklamujuñi da
je g. Petroviñ doktor matematiåkih nauka “avec toutes blanches”. – S moje
strane imam da dodam samo to da sam bio duboko dirnut dokazima paæwe
i simpatije kojih sam prema g. Petroviñu bio svedok od strane onih ãto
danas u najviãim vrhovima nauke matematiåke svetle. U toj grani nauke
g. Petroviñ je veñ uneo srpsko ime na dostojan naåin u nauåni svet ... G.
Petroviñ je jedna naãa vrlo ozbiqna tekovina za nauku. Taj mladiñ åini
åast Srbiji”.
Ovo je zaista bio istorijski dan za matematiku u srpskom narodu. Treba
ga pamtiti. Danom posle Vidovdana, daleke 1894. godine u dalekom Parizu,
zapoåele su pobede Srbije na poqu matematiåkih nauka.
Stvaralaãtvo Mihaila Petroviña pripada onim pojavama naãe nauke i
kulture krajem proãlog i prvih decenija ovog veka koje su izvrãile
najdubqi, a moæda i odluåujuñi uticaj na matematiåki æivot svog vremena
i na razvitak matematiåkih nauka kod nas. Danas je veñ istorijski
sigurno da je preokret u matematiåkim naukama u Srbiji zapoået pojavom
Mihaila Petroviña. Sve ovo treba objaãwavati ne samo Petroviñevom
talentovanoãñu, ne samo ãirinom wegovog nauånog dara kao pisca
zapaæenih rasprava i posebnih monografija, ili originalnoãñu
wegovih filozofskih i primewenih koncepcija (raåunari, izborni
sistemi, merewe vremena, kriptografija, razni patenti i dr.), veñ pre
svega i time ãto se u ovome izuzetnom predstavniku naãe nauke tog vremena
pojavio dosledni izraz negirawa postojeñih zaostalih oblika
nauånog æivota i rada na Velikoj ãkoli, Univerzitetu i Akademiji.
Petroviñevi rezultati u nauci sazreli su vrlo brzo i formirali su se
na putu preokreta celokupnog matematiåkog stvaralaãtva 19. veka u
Srbiji. Pri ovome, on svoje nauåno “ja” nije podredio klimi ondaãweg
naånog æivota.
Ãkolovan (1890–1894) na åistim izvorima matematiåkih nauka (Pariska
ãkola), joã kao mlad åovek upoznao je sasvim nove koncepcije u
nauci koje je usvajao i imperativno stavqao u program svoje delatnosti.
Suprotno svojim prethodnicima u matematici Srbije, Petroviñ od
prvih dana intenzivno radi u nauci i zastupa stav da univerzitetska
nastava moæe dostizati svoje vrhove samo preko nauke. Bez dobre ãkole
nema dobre nauke, i obratno, smatrao je Petroviñ. U obnovqenoj Srbiji
Petroviñevi prethodnici na Liceju i Velikoj ãkoli radili su su-
6