35 Slog - Univerzitetska biblioteka "Svetozar MarkoviÄ"
35 Slog - Univerzitetska biblioteka "Svetozar MarkoviÄ"
35 Slog - Univerzitetska biblioteka "Svetozar MarkoviÄ"
You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
POGLED NA ÆIVOT I DELO MIHAILA<br />
PETROVIÑA<br />
Proãlo je viãe od tri decenije od kako sam priãao prouåavawu<br />
æivota i dela matematiåara Mihaila Petroviña. Na poåetku sam<br />
bio obuzet miãqu da je o ovom izuzetnom predstavniku srpske<br />
nauke teãko saåiniti potpunu i sveobuhvatnu studiju. Prilikom iznoãewa<br />
nauåne biografije, analize i bibliografije radova, nametnula su<br />
se sledeña pitawa. Pre svega, obim Petroviñevog stvaralaãtva je ogroman<br />
i ono je toliko raznovrsno da je prosto nemoguñe da ga jedan åovek<br />
obuhvati i detaqno prouåi. Bio je potreban skoro åitav jedan institut<br />
koji bi se ovim poslom bavio. Imao sam pred sobom vrlo zanimqivog i<br />
vrlo plodnog nauånika i javnog radenika. Bio sam pun sreñe i radosti<br />
ãto srpski narod najzad dobija jednog matematiåara åijim delom moæe<br />
da se pohvali velikom svetu. Eto naãeg sveta tom svetu, a tog sveta naãim<br />
uåenim qudima. Dugo je trajalo ovo åekawe u obnovqenoj Srbiji. Skoro<br />
åitav jedan vek. U toj Srbiji, matematiku su “dræali” agronomi, nesvrãeni<br />
bogoslovi, pravnici, arhitekte, nesvrãeni studenti tehnike i<br />
drugi. Åitava grupa qudi nematematiåara gospodarila je viãe decenija<br />
nastavom matematike i matematiåkim naukama. Doåekali smo pojavu<br />
Mihaila Petroviña, prvog ãkolovanog matematiåara, originalnog<br />
stvaraoca. S wim je sve zapoåelo sredinom 1894. godine.<br />
Bio sam prosto zaplaãen reåima polihiostora Aleksandra Bogdanova<br />
iz 1923. godine, koji citira zvaniåni stav Pariske akademije nauka o<br />
Mihailu Petroviñu i veli: “Recenzija u Akademijinoj Revue scientifique<br />
karakteriãe Petroviñevu kwigu kao “veoma zanimqivu, veoma bogatu,<br />
moæda åak i prebogatu, idejama, ãto unekoliko oteæava weno savlaœivawe”,<br />
i skreñe paæwu na “enciklopedijsku kulturu” wenog autora, “koja<br />
je veoma retka u naãe vreme krajwe specijalizacije” (1922, Nº 12).<br />
Zaista, meœu savremenim evropskim nauånicima teãko je nañi joã<br />
nekog ko bi bio tako svestran kao Petroviñ. Wegov osnovni materijal<br />
pripada oblasti fiziåko-matematiåkih nauka i same matematike”.<br />
Petroviñ je uãao u nauku radovima iz teorije obiånih diferencijalnih<br />
jednaåina, da bi vrlo brzo otkrio svoje trajno interesovawe, teoriju<br />
funkcija, odnosno matematiåku analizu kao direktnu posledicu rada<br />
na jednaåinama. Sliåno Poenkareovoj tvrdwi da su u osnovi skoro svih<br />
zakona prirode i nauke diferencijalne jednaåine, i Petroviñ ih usvaja<br />
kao svoj osnovni matematiåki jezik, iz kojeg ñe proizañi mnoge rasprave<br />
5
Change language