35 Slog - Univerzitetska biblioteka "Svetozar Marković"

NEMATEMATIÅKI RADOVI
Putopisi, kwiæevni spisi
Mihailo Petroviñ je iza sebe ostavio pet kwiga putopisa, nekoliko
tekstova o kwiæevnosti i kwigu Metafore i alegorije, objavqenu 1967.
godine. Iako se prouåavawe dela Mihaila Petroviña retko zadræavalo
na wegovoj kwiæevnoj delatnosti, ovaj deo opusa prirodno korespondira
sa ostalim radovima, pa åak i onim matematiåkim u ãirem smislu.
Wegova matematiåka fenomenologija je proizaãla iz istog jezgra iz
kojeg je nastao tekst “Jedna zajedniåka crta nauke i poezije”, a potom i
Metafore i alegorije. Putopisi, na drugoj strani, sadræe sve elemente
Petroviñevog rada izvan kwiæevnosti: objektivno-nauåni pogled na
svet i iskustvo ribarskog majstora.
Petroviñevi putopisi nastali su kao plod putovawa sa meœunarodnim
nauånim ekspedicijama po Severnoj polarnoj oblasti (1931. i 1933),
Antilskim ostrvima (1932) i Juænoj polarnoj oblasti (1935). Sve
putopise objavio je u Srpskoj kwiæevnoj zadruzi, izdavaåkoj kuñi sa
vrlo strogim kriterijumima pri izboru tekstova. Dela Mihaila
Petroviña predstavqaju primer “beogradskog stila”, dominirajuñeg u
srpskoj esejistici i kwiæevnoj kritici s poåetka 20. veka, åije su
odlike, prema Skerliñu, “preciznost, konciznost, otmena uproãñenost,
ubedqivost i prirodnost”.
Na vrednosti Petroviñevog stila ukazao je i Milivoj Pavloviñ (“Neke
osobenosti stila Mihaila Petroviña i wegov znaåaj za stilistiku”,
Spomenica 1968) koji Petroviña naziva tvorcem “nauånog stila” u srpskoj
kwiæevnosti, zajedno sa Stojanom Novakoviñem, Bogdanom
Popoviñem, Jovanom Cvijiñem i Slobodanom Jovanoviñem.
Svojim putopisima Mihailo Petroviñ je praktiåno upotpunio
putopisnu tradiciju srpske kwiæevnosti na poåetku 20. veka, uvoœewem
sasvim osobenog tretirawa ovog kwiæevnog oblika – bogat faktografski
materijal izlaæe se pregledno i jasno, pri åemu su subjektivni stav
i lik autora skoro potpuno nevidqivi. Priåa o okeanskim ribarima,
Eskimima, istraæivaåima, obogañena istorijskim podacima, po sebi
privlaåna jer predstavqa nepoznanicu za ondaãwu (pa umnogome i
danaãwu) publiku, postaje primer onoga ãto bi se moglo nazvati
nauåno-popularnim delom. Unutar tako pregnantnog teksta otkrivaju
se, minucioznom analizom, elementi izgraœenog stila zasluæni za utisak
æivog i upeåatqivog pripovedawa.
281. PETROVIÑ, Mihailo
Jedna zajedniåka crta nauke i poezije / Mihailo Petroviñ. // Srpski
kwiæevni glasnik. – Kw. 16 (nova serija), br. 7 (1925), str. 482–488.
Å 293
Pavle Popoviñ (1868–1939) kwiæevni istoriåar i kritiåar, profesor i
rektor Univerziteta u Beogradu, redovni ålan SKA. Bio je najbliæi drug i
prijateq Mihaila Petroviña. Wihovo prijateqstvo zapoåelo je joã u
ãkolskim danima kada su zajedno pohaœali Prvu beogradsku gimnaziju.
59