35 Slog - Univerzitetska biblioteka "Svetozar Marković"

Jedan od uybenika Mihaila Petroviña pisan za redovne kurseve koje je dræao
na Beogradskom univerzitetu. Kao i Raåunawe sa brojnim razmacima (1932),
Eliptiåke funkcije (1937) i Integracija diferencijalnih jednaåina
pomoñu redova (1938) je ãtampani uybenik Mihaila Petroviña, åija su
predavawa do tada bila ãtampana kao litografisane autorizovane skripte.
Petroviñ je inaåe smatrao da je pisawe uybenika veoma ozbiqan i odgovaran
posao koji zahteva punu nauånu i pedagoãku zrelost. Ovi uybenici su se
koristili i u posleratnom periodu, sve do sredine 50-ih godina.
255. Raåunanje sa brojnim razmacima / Mihailo Petroviñ ; u redakciji Petra
M. Vasiña i Milorada Betrolina. – 2. izd. – Beograd : Graœevinska knjiga,
1969
II-9800
256. Eliptiåke funkcije / Mihailo Petroviñ ; u redakciji Petra M. Vasiña i
Milorada Betrolina. – 2. izd. – Beograd : Graœevinska knjiga, 1969
II-9802
257. Integracija diferencijalnih jednaåina pomoñu redova / Mihailo Petroviñ
; u redakciji Milorada Betrolina i Petra Vasiña. – 2. izd. – Beograd :
Graœevinska knjiga, 1969
II-9801
Ãkola Mihaila Petroviña
Kruna Petroviñevog nastavnog rada svakako je impozantan broj mladih
nauånika koji su kod wega doktorirali od kojih su mnogi åinili temeq
srpske matematike posle rata do danaãwih dana. Godina 1910, kada je
Mladen Beriñ postao Petroviñev asistent, uzima se kao godina
stvarawa beogradske matematiåke ãkole. Od tada do smrti Petroviñ je
“proizveo” 12 doktora nauka. Jedan od wih, Konstantin Orlov, za svog
profesora kaæe: “Osnovni zadatak je bio da u glavni grad prekumanovske
Srbije prenese u malom, sasvim u malom, veliåanstvena
postignuña matematike iz jedne od ondaãwih matematiåkih metropola
sveta – Pariza (…) Glavni ciq je univerzitet. Bez univerziteta je
nemoguñ pravi nauåni napredak (…) Mihailo Petroviñ je duboko shvatio
da glavni uslov, bez koga se faktiåki univerzitet ne moæe osnovati
jesu nauåni radnici. Nikakve organizacione sheme i materijalni
uslovi ne mogu zameniti nedostatak nauånika.” (Konstantin Orlov:
“Mihailo Petroviñ na Beogradskom univerzitetu,” Spomenica 1968,
str. 23)
258. BERIÑ, Mladen T.
Figurativni poligoni diferencijalnih jednaåina prvog reda i
wihova veza sa osobinama integrala : teza / Mladen T. Beriñ. –
Beograd : [b.i.], 1913
D 8
Mladen Beriñ (1885–1935), vanredni profesor Filozofskog fakulteta u
Beogradu. Doktorirao 1912. godine. Sa Univerziteta je otiãao 1921.
godine, i nastavio je rad kao ãef odeqewa Opãte dræavne statistike.
52