35 Slog - Univerzitetska biblioteka "Svetozar Marković"

99. Jedna zajedniåka osobina mnoãtva diferencijalnih jednaåina /
Mihailo Petroviñ. – Beograd : SKA, 1939
P. o.: Glas Srpske kraqevske akademije ; 177, prvi razred, 88, 1939.
BM 128
100. Séries taylorienne exprimant l’intégrale générale d’une équation différentielle
du premier ordre / Michel Petrovitch. – Belgrade : Académie
Royale Serbe, 1939
P. o.: Bulletin de l’Académie des Sciences mathématiques et naturelles. A.
Sciences mathématiques et physiques ; n. 5, 1939.
BM 3 225
101. Osetqiva mesta obiånih i diferencijalnih jednaåina / Mihailo
Petroviñ. - [b.m.] : [b.i.], [1939]
Separat.
BM 144
102. Jedan opãti naåin parametarskog izraæavawa transcendenata
konaånog reda / Mihailo Petroviñ. // Glas Srpske kraqevske
akademije. – 185, prvi razred, 92 (1940), str. 83–97.
PÅ I/3
103. Nekolike osobine jedne diferencijalne jednaåine od vaænosti u
problemima elektriciteta / Mihailo Petroviñ. // Nauka i tehnika.
– God. 1 (1941), str. 25–36.
Å 521
Matematiåka analiza
Dvadeset prvi vek doneo je nove rezulatate matematiåke analize: “Raœaju
se nove matematiåke strukture u æeqi da se obuhvati sve do tada
otkriveno (…) Petroviñ ide svojim putem, za svojim vizijama. Otvara
mnoge nove probleme. Reãava ih nestrpqivo ne stiæuñi åesto do kraja.”
(Dragoqub Aranœeloviñ: “Radovi Mihaila Petroviña u analizi”,
Sabrana dela, kw. 3, str. 296) U Petroviñevo vreme nije zvaniåno postojala
nestandardna analiza: “Bilo je beskonaåno malih (infinitezimala).
Stari majstori su rado raåunali sa wima i dobijali dobre rezultate
. Tako je Lajbnic doãao do svog diferencijalnog raåuna. Tako je
Ojler razvio funkciju sin z u beskonaåni proizvod. Nije se, meœutim,
znalo ãta stoji iza tog mikrokosmosa. Konaåno reãewe doãlo je godine
1961. (…) Ni M. Petroviñ nije mogao odoleti infinitezimalima (…)
on govori o beskonaåno malim poveñawima (accrossements infiniments petits)
ãto nam pokazuje da ih je imao u svom matematiåkom biñu.” (D. Aranœeloviñ,
nav. delo)
Petroviñeve nejednakosti åine jedan od osnova dobrog dela wegovog
rada u matematiåkoj analizi: “Obiåno je polazio od jednostavnijih da
bi im posle veãto naãao primene u analizi, diferencijalnim jednaåinama
i raznim drugim raåunima. Jednu veliåinu procewuje sa obe
strane, pa dobijenu dvostruku nejednakost piãe u obliku jednakosti i
zove je teoremom o sredwoj vrednosti.” (D. Aranœeloviñ, nav. delo)
32