35 Slog - Univerzitetska biblioteka "Svetozar Marković"

Pol Penleve (Paul Prudent Painlevé, 1863–1933), politiåar i matematiåar.
Od 1887. bio je profesor matematike na univerzitetu u Lilu, a od 1905. na
politehnici u Parizu. Bio je ålan Republikansko-socijalne stranke, od
1915. nekoliko puta ministar, a 1917. i 1925. ministar predsednik. Kao
ministar rata (1925–29) sproveo je reorganizaciju vojske i uveo
jednogodiãwu vojnu obavezu. Delo: Predavawa o analitiåkoj teoriji
diferencijalnih jednaåina. Penleve je bio uzor Mihailu Petroviñu koji
mu je posvetio svoju doktorsku diseraciju. Panleve je nosilac viãe
srpskih odlikovawa, i bio je predloæen za ålana Srpske kraqevske
akademije. (Sl. levo)
Emil Pikar (Emile Picard, 1856–1941), dao je niz radova iz
diferencijalnih jednaåina i analize, ålan Francuske akademije nauka.
Pikar je, kao drugi ålan komisije za odbranu disertacije, sa oduãevqewem
prikazao Petroviñevu tezu, åije je rezultate uneo u svoje obimno delo Traité
d’analyse. Na predlog profesora Pikara, Petroviñ je postao ålan Druãtva
francuskih matematiåara. Prijateqstvo i poãtovawe izmeœu Petroviña i
wegovog profesora nastavilo se i po povratku Mihaila Petroviña u
Srbiju: Pikar je liåno doãao u Srbiju na Petroviñev poziv. (Sl. desno)
Diferencijalne jednaåine
24
Od doktorske disertacije, kao prvog nauånog rada za koji je dobio priznawe
vodeñih evropskih matematiåara toga doba, Mihailo Petroviñ je
najveñi doprinos ostvario u oblasti kvalitativne analize reãavawa
diferencijalnih jednaåina. Prema reåima Bogoquba Stankoviña, doktorska
diseracija, koja se odnosi na intenzivno ispitivawe osobina
reãewa diferencijalnih jednaåina iz same jednaåine, “prosto vri od
rezultata i ideja za reãavawe vrlo ãiroke lepeze problema i za wihovu
primenu”. “Iza svake teoreme naviru moguñnosti daqeg izuåavawa i
razvijawa novih rezultata i wene nove primene, koje je moguñnosti