35 Slog - Univerzitetska biblioteka "Svetozar Marković"

U ovim danima veåite dokolice i ubistvene izolacije razmiãqao sam åesto
i o mome dragom profesoru Petroviñu – i trudio se da proniknem u suãtinu
onoga ãto nas je godinama najåvrãñe vezivalo. Sem qudi, koji su mi roœewem
bili najbliæi i onih koji su mojim tadawim poloæajem bili pozvani da
stalno budu uz mene – profesor je bio prvi za koga su me vezivala prava,
duboka i iskrena oseñawa: qubavi, poãtovawa i divqewa.
(…) S jedne strane stoji moj otac, koji me poznaje i voli, strahuje i strepi,
jer sagledava sve opasnosti u koje ja sa svojom prirodom mogu da zapadnem,
s obzirom na moj poloæaj koji ñe åesto traæiti da se baã ta iskrena i
neposredna priroda savlada i uguãi, ako to razum, duænosti i neumoqivi
protokol budu zahtevali. Sa druge strane stoji profesor Petroviñ koji
po prirodi svojoj ne trpi formalnosti, a obaveze protokola smatra kao
neãto protiv åega se treba boriti u æeqi da se oslobodi
sopstvena liånost.
Profesor ne voli formu – on odbija åak da primi i jednog stranog
ambasadora kada mu ovaj dolazi na Topåidersko brdo, da mu uåini zvaniånu
posetu. On je toga momenta zauzet reãavawem matematiåkih problema – i
svako uznemiravawe smatra kao atak na svoje misli i liånu
slobodu.Åiwenica da ambasador stoji pred vratima – wega ne uznemirava.
On je toliko udubqen u svoje probleme, da na sve ostalo i zaboravqa… Wegov
æivot dokaz je wegovog odanog sluæewa matematici, ribarewu, nauånim
putovawima, muzici, qudima… On ponire u taj viãestruki æivot i sve
ãto ga odvlaåi od toga istiåuñi formu nad sadræajem – odbacuje bez
milosti, kao neãto ãto sputava wegovo pravo da slobodno æivi i deluje.
(Œorœe Karaœorœeviñ, Istina o mome æivotu, str. 423–424)
30. TRIFUNOVIÑ, Dragan
Mihailo Petroviñ Alas : æivot i delo / Dragan Trifunoviñ. – Gorwi
Milanovac : Deåje novine, 1982. – (Biblioteka Luåonoãe)
I-26647
31. Bard srpske matematike : Mihailo Petroviñ Alas : prilog intelektualnoj
biografiji / Dragan Trifunoviñ. – Beograd : Zavod za
uybenike i nastavna sredstva, 1991. – (Srpski istoånici ; 4)
I-39068
Princ Œorœe i Mihailo Petroviñ u ribolovu.
Åasovi na Dunavu sprijateqili su nas do te mere
da mogu reñi da se prava veza izmeœu profesora i
mene, koja je godinama trajala, sve do wegove
smrti – zaåela baã na Dunavu, u druãtvu
prostih ribara sa mreæama u rukama (…) Dunav i
ribarewe bili su zaåetak te nepomuñene sloge,
koja je åudila moga oca i okolinu dvora, kao ãto
je åudila i neke prijateqe åuvenog nauånika.
(Œorœe Karaœorœeviñ, Istina o mome æivotu,
str. 188–189)
19