35 Slog - Univerzitetska biblioteka "Svetozar Marković"

Zaqubqeni su u svoje 2–3 leme i 3–4 teoreme koje veliki svet nauke ne
poznaje i znatno viãe rade u matematici za osnovne i sredwe ãkole. Tu
caruju i niko im nije dorastao. Da li je tako?
Dakako, naãa istraæivawa Petroviñevog dela, pored oåiglednih uspeha
i priznatih rezultata, zabeleæila su i propuste koje je nauånik imao.
Bio je godinama sam na Filozofskom fakultetu u Beogradu (1894–1921)
i to moæe biti neka vrsta pravdawa za ove propuste. Iz Francuske poneo
je u svoju otaybinu mnoge manire i stavove francuskih matematiåara
koji su, oåigledno, imali svoje specifiånosti. Tako, kod Petroviña
nema geometrijâ, nema u to vreme novog jezika vektora i tenzora, a
o linearnoj algebri, o matricama ni traga. Ustanovili smo da je naã
profesor od jednog zadatka ili maweg, olakog problema sastavqao åitavu
“nauånu raspravu”, ãto se matematiåarima evropskog formata nije
moglo desiti. Metodologija i samo izlagawe rasprave u potpunosti su
u maniru francuskih tekstova druge polovine 19. veka. Tako je Petroviñ
pisao do kraja æivota. Savremenih problema kod wega nema. Nije se
mewao! Iako je radio i stvarao do sredine naãeg stoleña, nije se odvajao
od sadræaja 19. veka. Kod Petroviña ne nalazimo liåne stavove prema
hipotezi kontinuuma, studije o svojstvima raznih prostora, teoriji
skupova i drugim radovima Kantora, “opasnog” Kronekera, Dedekinda i
mnogih drugih znaåajnijih stvaralaca. Teorija mere i integracije potpuno
je izostala. Graniånih procesa skoro i da nema. O Rimanovim mnogostrukostima
ni reåi; Hilbertova uåewa i otvoreni problemi ne postoje
u delu Mihaila Petroviña.
Obimnu i raznorodnu baãtinu upoznao sam, pre svega, pri sastavqawu
wegove bibliografije radova. Petroviñ je tada za mene bio veoma ugledan
pregalac u nauci i javnom æivotu, jedinstven u sredini u kojoj je
stvarao, s preko dve stotine nauånih radova i rasponom koji se danas
teãko moæe sresti. Moæda viãe nikada. Od diferencijalnih jednaåina,
preko matematiåke analize, algebre, pa sve do teorije verovatnoñe,
Petroviñ je na svoj naåin obogañivao nauku svojim saznawima. Naroåito
za domañu nauånu sredinu, a birano i s paæwom za inostrane åasopise.
Navedimo miãqewe profesora Antona Bilimoviña (1953),
dugogodiãweg Petroviñevog saradnika: “Petroviñ je u Srbiji bio dugo
jedini profesor åiste matematike Filozofskog fakulteta, pa je, prema
tome, sticajem okolnosti, morao zastupati celokupnu matematiku. Na
taj naåin on je u oblsti nastave igrao ulogu “lekara celokupne medicine”
u srezu. Takva uloga bi u potpunosti okupirala proseånog profesora,
ali Petroviñ, sa svojim originalnim talentom, nije mogao ostati
u poloæaju “sreskog matematiåara”.
Petroviña je åesto bilo moguñe sresti i na neoåekivanim mestima, ãto
je od mene zahtevalo da tragom meœu raznovrsnim izvorima i disciplinama.
Javqa se kao pisac zakona, referata i izveãtaja s mnogih
nauånih skupova; izumiteq je nekoliko uspeãnih patenata; pisac
pedagoãkih radova iz matematike za osnovne i sredwe ãkole; poseban je
predstavnik mehaniåkog shvatawa u prirodnoj filozofiji; astronom,
saradnik dnevnih listova; zapaæen izumeœu dva rata kao pisac putopisa
u naãoj kwiæevnosti, istoriåar, esejista, tvorac veoma uspeãnih sistema
u kriptografiji za potrebe vojske i diplomatije; sakupqaå narodnog
melosa i folklora; pisac struånih tekstova iz ribarstva i
ekonomije, okeanograf i moreplovac, itd.
Dragan Trifunoviñ
8