86 Slog - Univerzitetska biblioteka "Svetozar Marković"

Srpsko-maœarski odnosi do 1690. godine
Prve veze Srba i Maœara, od 9. do 16. veka, imaju pre svega dræavnopravni,
odnosno dinastiåki karakter. U prvoj polovini 12. veka ñerka
velikog æupana Uroãa I, Jelena, udaje se za ugarskog kraqa Belu II
(1131–1141). Jelenin brat Beloã je, za vreme maloletstva prestolonaslednika
Geze II, bio ugarski regent, kada se u Aradu, tada åisto srpskom
sediãtu, odræao skup dræavnih velikaãa i plemiña. U 14. veku
kraq Stefan Dragutin (1276–1316) æeni se Katarinom (Katelinom)
Arpadoviñ, ñerkom ugarskog kraqa Stefana V, a 1284. godine dobija od
Ugarske Maåvansku banovinu sa Beogradom, koji mu je, pored Debrca na
Savi, postao prestonica.
Posle boja na Kosovu 1389. godine poåiwu seobe Srba u juænu Ugarsku
(meœu wima je bio Dmitar, sin kraqa Vukaãina i brat Kraqeviña
Marka), gde je veñ bio brojan srpski æivaq. Stefan Lazareviñ je, kao
vazal kraqa Sigismunda, dobio pored Beograda velike posede u Ugarskoj,
u danaãwem Banatu. Poãto je 1426. godine obnovio zakletvu vernosti
kraqu Sigismundu, wegov sestriñ Œuraœ Brankoviñ biva priznat za zakonitog
naslednika.
Administrativno sediãte Œurœa Brakoviña u Ugarskoj bio je verovatno
Budim gde je imao svoju palatu. Naslednici Œurœa Brankoviña su gotovo
svi bili titularni despoti u Ugarskoj: sin Stefan se zalagao za
politiku dobrih odnosa sa Ugarskom, a unuci Œorœe (potowi monah
Maksim), Jovan i Vuk (Zmaj Ogweni Vuk iz narodne epske poezije)
postali su ugarski velikaãi.
Ovakve istorijske okolnosti dovele su do toga da je srpsko stanovniãtvo,
pod srpskim velikaãima, neprekidno naseqavalo juænu Ugarsku,
i da elemente srpske kulture na tim podruåjima nalazimo i mnogo pre
seobe iz 1690. godine. Na Åepeqskoj adi, juæno od Budima, nastaje veñ u
prvoj polovini 15. veka srpska naseobina Srpski Kovin, u kojoj Srbi
1497. podiæu bogomoqu. U 16. veku, obnavqawem Peñke patrijarãije
(1557) formira se i organizuje najsevernija srpska episkopija u
Budimu. Tokom 16. veka uglavnom i nastaje skupina manastira u Sremu i
Slavoniji.
Kraq Stefan (sv. Stefan ili sv. Iãtvan, 997–1038), prvi ugarski kraq,
krunisan 1001. godine; poput Stefana Nemawe, u istorijskoj svesti svog
naroda æivi kao osnivaå dinastije i dræave.
Iako su Srbi u tim nemirnim i ratnim vremenima pre svega predstavqali
bedem za borbu protiv Turaka (zapovednici dunavske flote
Matije Korvina bili su uglavnom Srbi), æivot na severu doveo je do
neizbeænih kulturnih preobraæaja i prihvatawa tadaãwih vladajuñih
umetniåkih pravaca. Osam vekova suæivota na podruåju juæne Ugarske,
i neprekidni dodiri uslovqeni istorijskim dogaœajima, ostavili su
tragove u srpskoj crkvenoj umetnosti, sredwovekovnoj kwiæevnosti i
usmenoj tradiciji.
12