Zastita zrtava i prevencija trgovine ljudima - UN.GIFT.HUB - UN ...
Zastita zrtava i prevencija trgovine ljudima - UN.GIFT.HUB - UN ...
Zastita zrtava i prevencija trgovine ljudima - UN.GIFT.HUB - UN ...
Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
Zajednički program <strong>UN</strong>HCR, <strong>UN</strong>ODC i IOM za borbu protiv <strong>trgovine</strong> <strong>ljudima</strong> u Srbiji<br />
propuštamo da kreiramo alternative za potencijalne žrtve, ovakve intervencije<br />
odgovornost za izbegavanje eksploatacije prebacuju na same žrtve. Potencijalne<br />
žrtve ostaju jednako osetljive kao i pre postera, filmova i televizijskih spotova.” 107<br />
Učinak aktivnosti opšte prevencije delimično je proveravan i sa potencijalnim<br />
žrtvama i žrtvama <strong>trgovine</strong> <strong>ljudima</strong> tokom istraživanja. Odgovori koje<br />
su davale žrtve o svojim prethodnim znanjima o fenomenu <strong>trgovine</strong> <strong>ljudima</strong> su<br />
prilično različiti, i u najvećem stepenu koreliraju sa obrazovnim statusom. Većina<br />
ispitanica koje nisu išle u osnovnu školu ili je nisu završile, na pitanje da li su<br />
čule za ovaj fenomen pre izlaska iz situacije <strong>trgovine</strong>, odgovorile su odrično. Ovo<br />
jasno govori u prilog tome da aktivnosti prevencije moraju da budu usmerene<br />
prevashodno na mapirane ranjive grupe, a manje na opštu populaciju. S druge<br />
strane, pojavljivali su se i odgovori “Jeste, čula sam, ali mene niko nije prodao”, kao<br />
i “Svakako mi je bilo bolje kod njega nego na ulici” (misli se na trgovca). U svakom<br />
slučaju, razumevanje pojma trgovina u uobičajenom smislu kupoprodaje i nepovezivanje<br />
pojma sa eksploatacijom i nasiljem uočeno je kao vrlo karakteristično<br />
za sve ispitanike iz grupa potencijalnih i aktuelnih žrtava. Osim toga, kod njih je<br />
uočeno i povećanje praga tolerancije na nasilje, ali i bol, kao i nepoznavanje prava<br />
koja su u društvu garantovana (makar nominalno), što sve ukazuje na to da je<br />
rad na osnaživanju posebno ranjivih grupa izuzetno važan za uspešnu prevenciju<br />
<strong>trgovine</strong> <strong>ljudima</strong>. Ovde se pri tom ne misli na puko upoznavanje osoba u riziku<br />
sa fenomenom <strong>trgovine</strong>, već i na kreiranje mehanizama i pružanje podrške u<br />
ostvarivanju njihovih prava, kao i stvaranje alternativa trpljenju eksploatacije, što<br />
bi osobu učinilo manje ranjivom. Zbog toga je u oblasti prevencije od posebnog<br />
značaja da se izbegne pristup okrivi okrivljenog (kriviti žrtvu) 108 , karakterističan<br />
za najveći broj intervencija podizanja vidljivosti problema (unutar jedne zajednice)<br />
i jačanje kapaciteta samo populacije već pogođene problemom, čiji su koreni<br />
u stvari van sfere uticaja marginalizovane populacije.<br />
Ispitanici iz dva kolektivna centra za izbegla i raseljena lica su odgovarali na<br />
pitanja vezana za poznavanje fenomena <strong>trgovine</strong> <strong>ljudima</strong> i izvore informacija o<br />
njemu, a imali su mogućnost i da daju svoje predloge o tome šta treba preduzeti<br />
da bi se njihovi vršnjaci/prijatelji/deca upozorili na opasnosti <strong>trgovine</strong> <strong>ljudima</strong>,<br />
odnosno da neko ne bi postao žrtva. Ispitanici su bili uzrasta od 15 do 26 godina,<br />
i niko od njih nema rešen građanskopravni status. Obrazovanje im je srednje, a<br />
oni mlađi pohađaju srednju školu. Niko nije zaposlen. Na pitanje kako su dobili informacije<br />
o trgovini <strong>ljudima</strong>, svi su odgovorili da su o tome slušali samo od bivše<br />
žrtve <strong>trgovine</strong> <strong>ljudima</strong> (jedan kolektivni centar), a da su o tome gledali i neke<br />
emisije na televiziji. U prvom slučaju ispitanici su trgovinu <strong>ljudima</strong> objasnili kao<br />
trpljenje nasilja (osoba koja im je o tome pričala je stavljala akcenat na nedostatak<br />
slobode kretanja, zlostavljanje i prinudu), u drugom — kao što je pomenuto<br />
— kao kupoprodaju ili seksualni rad; dok većina ispitanika koji su o fenomenu<br />
saznavali kroz medije nije mogla uopšte da objasni o čemu se radi. Na pitanje:<br />
“Kako bi vaše vršnjake/prijatelje/decu trebalo upozoriti na opasnosti <strong>trgovine</strong> <strong>ljudima</strong>?”,<br />
jedan deo ispitanika je odgovarao “upornim predavanjima po školama i<br />
putem medija” (što je veoma interesantno s obzirom na to da oni koji su iz medija<br />
o trgovini čuli, o njoj ne znaju ništa). Međutim, bilo je i odgovora koji nude, čini se,<br />
najdelotvornije rešenje: “samo bolji život i perspektiva” i “normalan život”.<br />
107<br />
United Nations, An Introduction to Human Trafficking: Vulnerability, Impact and Action, New York, 2008.<br />
108<br />
“Okrivi okrivljenog (blaming the victim, eng.) je mehanizam u skladu sa kojim se koreni socijalnih problema vide u karakteristikama<br />
grupa koje su tim problemima ugrožene, umesto da se sagledaju u sistemu koji vrši opresiju i kreira nejednake uslove i<br />
mogućnosti za različite grupe. Na taj način pokušavamo da rešavamo probleme bez menjanja stvarnih uslova koji ih stvaraju.” U:<br />
D. Ćuk Milankov i dr., Sukob i društveni uticaj, CARS, Beograd, 2009.<br />
89
Change language