Zastita zrtava i prevencija trgovine ljudima - UN.GIFT.HUB - UN ...

More documents

Recommendations

Info

ZAŠTITA ŽRTAVA I PREVENCIJA TRGOVINE LJUDIMA U SRBIJI Aktivnosti u oblasti vršenja uticaja na uzroke trgovine ljudima načelno možemo smatrati AKCIJOM, u odnosu na programe RE-AKCIJE, osnosno programe za saniranje posledica. Tako su akciona istraživanja (koja tretiraju uzroke i faktore vulnerabilnosti), kreiranje politika i obrazovnih programa, te jačanje kapaciteta institucija i praćenje njihovog rada u oblastima/politikama čije neadekvatno funkcionisanje dovodi do pojave trgovine ljudima: socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva, socijalna zaštita, ljudska prava, migraciona politika, rodno osetljiva i antidiskriminaciona politika, sfera rada, kao i direktan rad sa grupama u riziku (potencijalnim žrtvama) i grupama koje vrše nasilje (potencijalnim učiniocima krivičnog dela) ključne mere koje bi dugoročno uticale na smanjanje obima pro-blema (ili čak njegovo nestajanje). Na isti način bilo bi moguće predstaviti i šemu prevencije u oblasti saniranja posledica, s tim što bi zamajac aktivnosti bio sam fenomen trgovine ljudima i smanjivanje društvenih posledica nastalih delovanjem ovog fenomena. Šemu mera/grupa aktivnosti u obema oblastima je moguće predstaviti na sledeći način: Važno je pomenuti da je na platformi prethodnih istraživanja i analize prakse postupanja u sferi prevencije trgovine ljudima već primećen trend učestalog izvođenja programa iz druge pomenute kategorije — programa opšte prevencije i/ili programa koji više teže saniranju posledica pojava kroz informisanje opšte populacije ili specifičnih ciljnih grupa u opštoj populaciji o samom fenomenu. “U konkretnom slučaju izvođenja kampanja podizanja svesti treba imati na umu da, ako je težište politike prevencije smešteno isključivo na podizanje svesti potencijalnih žrtava (i opšte populacije), ta je politika veoma ograničena. Time što 88
Zajednički program UNHCR, UNODC i IOM za borbu protiv trgovine ljudima u Srbiji propuštamo da kreiramo alternative za potencijalne žrtve, ovakve intervencije odgovornost za izbegavanje eksploatacije prebacuju na same žrtve. Potencijalne žrtve ostaju jednako osetljive kao i pre postera, filmova i televizijskih spotova.” 107 Učinak aktivnosti opšte prevencije delimično je proveravan i sa potencijalnim žrtvama i žrtvama trgovine ljudima tokom istraživanja. Odgovori koje su davale žrtve o svojim prethodnim znanjima o fenomenu trgovine ljudima su prilično različiti, i u najvećem stepenu koreliraju sa obrazovnim statusom. Većina ispitanica koje nisu išle u osnovnu školu ili je nisu završile, na pitanje da li su čule za ovaj fenomen pre izlaska iz situacije trgovine, odgovorile su odrično. Ovo jasno govori u prilog tome da aktivnosti prevencije moraju da budu usmerene prevashodno na mapirane ranjive grupe, a manje na opštu populaciju. S druge strane, pojavljivali su se i odgovori “Jeste, čula sam, ali mene niko nije prodao”, kao i “Svakako mi je bilo bolje kod njega nego na ulici” (misli se na trgovca). U svakom slučaju, razumevanje pojma trgovina u uobičajenom smislu kupoprodaje i nepovezivanje pojma sa eksploatacijom i nasiljem uočeno je kao vrlo karakteristično za sve ispitanike iz grupa potencijalnih i aktuelnih žrtava. Osim toga, kod njih je uočeno i povećanje praga tolerancije na nasilje, ali i bol, kao i nepoznavanje prava koja su u društvu garantovana (makar nominalno), što sve ukazuje na to da je rad na osnaživanju posebno ranjivih grupa izuzetno važan za uspešnu prevenciju trgovine ljudima. Ovde se pri tom ne misli na puko upoznavanje osoba u riziku sa fenomenom trgovine, već i na kreiranje mehanizama i pružanje podrške u ostvarivanju njihovih prava, kao i stvaranje alternativa trpljenju eksploatacije, što bi osobu učinilo manje ranjivom. Zbog toga je u oblasti prevencije od posebnog značaja da se izbegne pristup okrivi okrivljenog (kriviti žrtvu) 108 , karakterističan za najveći broj intervencija podizanja vidljivosti problema (unutar jedne zajednice) i jačanje kapaciteta samo populacije već pogođene problemom, čiji su koreni u stvari van sfere uticaja marginalizovane populacije. Ispitanici iz dva kolektivna centra za izbegla i raseljena lica su odgovarali na pitanja vezana za poznavanje fenomena trgovine ljudima i izvore informacija o njemu, a imali su mogućnost i da daju svoje predloge o tome šta treba preduzeti da bi se njihovi vršnjaci/prijatelji/deca upozorili na opasnosti trgovine ljudima, odnosno da neko ne bi postao žrtva. Ispitanici su bili uzrasta od 15 do 26 godina, i niko od njih nema rešen građanskopravni status. Obrazovanje im je srednje, a oni mlađi pohađaju srednju školu. Niko nije zaposlen. Na pitanje kako su dobili informacije o trgovini ljudima, svi su odgovorili da su o tome slušali samo od bivše žrtve trgovine ljudima (jedan kolektivni centar), a da su o tome gledali i neke emisije na televiziji. U prvom slučaju ispitanici su trgovinu ljudima objasnili kao trpljenje nasilja (osoba koja im je o tome pričala je stavljala akcenat na nedostatak slobode kretanja, zlostavljanje i prinudu), u drugom — kao što je pomenuto — kao kupoprodaju ili seksualni rad; dok većina ispitanika koji su o fenomenu saznavali kroz medije nije mogla uopšte da objasni o čemu se radi. Na pitanje: “Kako bi vaše vršnjake/prijatelje/decu trebalo upozoriti na opasnosti trgovine ljudima?”, jedan deo ispitanika je odgovarao “upornim predavanjima po školama i putem medija” (što je veoma interesantno s obzirom na to da oni koji su iz medija o trgovini čuli, o njoj ne znaju ništa). Međutim, bilo je i odgovora koji nude, čini se, najdelotvornije rešenje: “samo bolji život i perspektiva” i “normalan život”. 107 United Nations, An Introduction to Human Trafficking: Vulnerability, Impact and Action, New York, 2008. 108 “Okrivi okrivljenog (blaming the victim, eng.) je mehanizam u skladu sa kojim se koreni socijalnih problema vide u karakteristikama grupa koje su tim problemima ugrožene, umesto da se sagledaju u sistemu koji vrši opresiju i kreira nejednake uslove i mogućnosti za različite grupe. Na taj način pokušavamo da rešavamo probleme bez menjanja stvarnih uslova koji ih stvaraju.” U: D. Ćuk Milankov i dr., Sukob i društveni uticaj, CARS, Beograd, 2009. 89
Page 3 and 4:
ZAŠTITA ŽRTAVA I PREVENCIJA TRGOV
Page 5 and 6:
Zajednički program UNHCR, UNODC i
Page 7 and 8:
Page 9 and 10:
Page 11 and 12:
Page 13 and 14:
Page 15 and 16:
Page 17 and 18:
Page 19 and 20:
Page 21 and 22:
Page 23 and 24:
Page 25 and 26:
Page 27 and 28:
Page 29 and 30:
Page 31 and 32:
Page 33 and 34:
Page 35 and 36:
Page 37 and 38: Zajednički program UNHCR, UNODC i
Page 87: Zajednički program UNHCR, UNODC i
Page 139 and 140:
Page 141 and 142:
Page 143 and 144:
Page 145 and 146:
Page 147 and 148:
Page 149 and 150:
Page 151 and 152:
Page 153 and 154:
Page 155 and 156:
Page 157 and 158:
Page 159 and 160:
Page 161 and 162:
Page 163 and 164:
Page 165 and 166:
Page 167 and 168:
Page 169 and 170:
Page 171 and 172:
Page 173 and 174:
Page 175 and 176:
Page 177 and 178:
Page 179 and 180:
Page 181 and 182:
Page 183 and 184:
Page 185 and 186:
Page 188:
show all

Zastita zrtava i prevencija trgovine ljudima - UN.GIFT.HUB - UN ...

You also want an ePaper? Increase the reach of your titles

Delete template?

Save as template?