Zastita zrtava i prevencija trgovine ljudima - UN.GIFT.HUB - UN ...
Zastita zrtava i prevencija trgovine ljudima - UN.GIFT.HUB - UN ... Zastita zrtava i prevencija trgovine ljudima - UN.GIFT.HUB - UN ...
ZAŠTITA ŽRTAVA I PREVENCIJA TRGOVINE LJUDIMA U SRBIJI Advokati Lekari NGO Socijalni radnici Policija NGO, mediji Volonteri Crvenog krsta Prosvetni radnici, mediji Profesionalci svih sistema Policija, socijalni radnici Sudije za prekršaje Prosvetni radnici Ukupan broj učesnika prema ciljnoj grupi 17 25 40 50 57 120 120 150 155 255 675 3523 Grafikon 12: Broj učesnika u periodu od 2005. do 2010. godine prema ciljnoj grupi — podaci iz istraživanja Mora se priznati da su neki od dobijenih podataka prilično iznenađujući — pre svega iznenađuje brojnost prosvetnih radnika kao učesnika obuka na teme trgovine ljudima. Međutim, važno je naglasiti da je najveći broj učesnika edukativnih programa namenjenih i prosvetnim radnicima (u grupi sa učenicima i studentima) izvođeno u 2009. i 2010. godini u okviru aktivnosti Ministarstva unutrašnjih poslova na prevenciji trgovine ljudima u Srbiji — Mesec borbe protiv trgovine ljudima, tokom oktobra 2009. i 2010. godine. Na tribinama je od pomenutog ukupnog broja — 3523, učestvovalo čak 3323 prosvetna radnika. Prosvetni radnici na tribinama MUP-a u 2009. i 2010. godini 35 33 31 2920 58 57 52 43 41 40 37 19 17 14 74 66636361 1120 75 77 192 233 297 476 Grafikon Zrenjanin 13: Vranje Podaci MUP-a Prokuplje o Jagodina učešću prosvetnih Požarevac Valjevo radnika Sombor na edukativnim Šabac tribinama u 2009. i 2010. godini Beograd Kruševac Sr. Mitrovica Pančevo Kraljevo Čačak Leskovac Subotica Kragujevac Novi Pazar Prijepolje Užice Pirot Smederevo Zaječar Kikinda Novi sad Ipak, Bor informacija Niš je najpre neočekivana kada se imaju u vidu stavovi učesnika fokus grupa o nezainteresovanosti kako prosvetnih radnika, tako i samog Ministarstva prosvete za aktivnijim učešćem u oblasti suzbijanja trgovine ljudima. Kada se tome pridruži saznanje da u Republici Srbiji ne posstoji nijedan zabeležen podatak o detekciji žrtava od strane prosvetnih radnika ili drugih osoba zaposlenih u školama (pedagoga, psihologa i drugih zaposlenih), kao ni o njihovom aktivnom učešću u sistemu pružanja pomoći žrtvama (osim u slučaju Škole za osnovno i srednje obrazovanje “Vožd” i Škole za obrazovanje odraslih “Božidar Adžija”), to se može tumačiti tako da deca/ 80
Zajednički program UNHCR, UNODC i IOM za borbu protiv trgovine ljudima u Srbiji mlade osobe u Srbiji nisu ranjiva grupa po sebi ukoliko se njihovim godinama ne pridruži još neki od faktora vulnerabilnosti — siromaštvo, pripadnost nekoj od višestruko marginalizovanih grupa i slično. Osim toga, bilo bi potrebno dodatno razmotriti kapacitete obrazovnog sistema, pa i zaposlenih u tom sistemu za prepoznavanje žrtava trgovine ljudima u populaciji školske dece, ali i prepoznavanje faktora vulnerabilnosti (nasilje u porodici i slično). S druge strane, s obzirom na nemogućnost da se procene rezultati samih edukativnih programa, u godinama koje slede će biti potrebno pratiti i efekte brojnih obuka/tribina kroz aktivniji angažman prosvetnih radnika u sistemu zaštite žrtava trgovine ljudima. Za proveru izrečenih stavova, žrtve koje su učestvovale u istraživanju su pitane i o periodu provedenom u školi pre situacije trgovine ljudima. Žrtve koje su išle u školu imaju gotovo jednoobrazna iskustva — škola nije bila upoznata (niti su se zaposleni interesovali) sa akutnim problemima u porodici (žrtva incesta i nasilja u porodici, žrtva čiji su se roditelji razveli pre situacije trgovine), a niko nije ni pokušao da sa žrtvom stupi u kontakt po prevremenom napuštanju škole. Slične probleme identifikuje i UN Komitet za prava deteta u Zaključnim zapažanjima 97 : “... nepotpuno uključivanje, visok nivo ispadanja iz školskog sistema (drop out, nevoljno odustajanje od pohađanja škole), niži nivo postignuća dece iz ranjivih grupa, uključujući decu iz ruralnih područja, decu koja žive u siromaštvu i deprivaciji, romsku decu i decu iz drugih manjinskih grupa, izbeglu i interno raseljenu decu...”. Komitet u tom smislu preporučuje sprovođenje mera koje će i pomenutim grupama dece garantovati pravo na obrazovanje, što se u kontekstu prevencije trgovine ljudima u Republici Srbiji pokazuje ključnim. S druge strane, nije neočekivan podatak da se na drugom mestu po brojnosti nalaze sudije za prekršaje, s obzirom na aktivnosti Udruženja sudija za prekršaje, ali iznenađuju rezultati istraživanja o efektima tih obuka. Ujednačeni su, naime, odgovori na pitanje: “Da li ste pohađali neki od edukativnih programa na temu trgovine ljudima i zaštite žrtava u periodu 2005—2010, i ako jeste, koje?”. Najčešći odgovor je bio odričan. Samo u četiri slučaja dobijen je potvrdan odgovor i to u jednom upitniku iz Kragujevca, kao i u sva tri upitnika popunjavana u Novom Sadu. Pomenuti su seminari/savetovanja održani na Kopaoniku i u Soko Banji, 2004. odnosno 2005. godine. Seminari su ocenjeni kao korisni, a cilj edukacija je bio upravo upoznavanje sudija sa fenomenom trgovine ljudima, sa akcentom na zaštiti žrtve. U upitniku iz Kragujevca stoji da je cilj savetovanja (održanog na Kopaoniku) bio: “Upoznavanje sa načinom približavanja žrtvi trgovine ljudima kako bi joj se pomoglo: kako prepoznati žrtvu i postupati u tom slučaju, a prikazan je i film napravljen u tu svrhu kako bi se kroz praksu približio način prepoznavanja žrtve. Dobili smo i odgovarajuću literaturu i to je za mene bilo najbolje organizovano savetovanje kojem sam prisustvovala. Edukativno i detaljno”. Ako se ima u vidu da je u organizaciji Udruženja sudija za prekršaje tokom 2005. i 2006. godine održano čak 45 seminara o prepoznavanju žrtava trgovine ljudima u prekršajnom postupku, čini se neverovatnim da ispitanici nemaju bar informaciju o tome ili da nisu bili u prilici da vide materijale 98 ili razmene sa kolegama (koje su bile na nekom od seminara) bar osnovne informacije. Ostaje da 97 CROC/C/OPTS/SRB/CO/1, http://daccess-dds-ny.un.org/doc/UNDOC/GEN/G10/431/71/PDF/G1043171.pdf?OpenElement. 98 Uz podršku organizacija USAID i ABA/CEELI, Udruženje sudija za prekršaje je 2005. godine kreiralo priručnik pod nazivom “Trgovina ljudima” koji je distribuiran na održanim seminarima. 81
- Page 29 and 30: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 31 and 32: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 33 and 34: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 35 and 36: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 37 and 38: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 39 and 40: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 41 and 42: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 43 and 44: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 45 and 46: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 47 and 48: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 49 and 50: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 51 and 52: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 53 and 54: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 55 and 56: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 57 and 58: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 59 and 60: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 61 and 62: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 63 and 64: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 65 and 66: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 67 and 68: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 69 and 70: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 71 and 72: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 73 and 74: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 75 and 76: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 77 and 78: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 79: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 83 and 84: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 85 and 86: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 87 and 88: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 89 and 90: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 91 and 92: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 93 and 94: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 95 and 96: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 97 and 98: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 99 and 100: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 101 and 102: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 103 and 104: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 105 and 106: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 107 and 108: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 109 and 110: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 111 and 112: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 113 and 114: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 115 and 116: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 117 and 118: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 119 and 120: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 121 and 122: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 123 and 124: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 125 and 126: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 127 and 128: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 129 and 130: Zajednički program UNHCR, UNODC i
Zajednički program <strong>UN</strong>HCR, <strong>UN</strong>ODC i IOM za borbu protiv <strong>trgovine</strong> <strong>ljudima</strong> u Srbiji<br />
mlade osobe u Srbiji nisu ranjiva grupa po sebi ukoliko se njihovim godinama<br />
ne pridruži još neki od faktora vulnerabilnosti — siromaštvo, pripadnost nekoj od<br />
višestruko marginalizovanih grupa i slično. Osim toga, bilo bi potrebno dodatno<br />
razmotriti kapacitete obrazovnog sistema, pa i zaposlenih u tom sistemu za prepoznavanje<br />
žrtava <strong>trgovine</strong> <strong>ljudima</strong> u populaciji školske dece, ali i prepoznavanje<br />
faktora vulnerabilnosti (nasilje u porodici i slično). S druge strane, s obzirom na<br />
nemogućnost da se procene rezultati samih edukativnih programa, u godinama<br />
koje slede će biti potrebno pratiti i efekte brojnih obuka/tribina kroz aktivniji<br />
angažman prosvetnih radnika u sistemu zaštite žrtava <strong>trgovine</strong> <strong>ljudima</strong>.<br />
Za proveru izrečenih stavova, žrtve koje su učestvovale u istraživanju su<br />
pitane i o periodu provedenom u školi pre situacije <strong>trgovine</strong> <strong>ljudima</strong>. Žrtve koje<br />
su išle u školu imaju gotovo jednoobrazna iskustva — škola nije bila upoznata (niti<br />
su se zaposleni interesovali) sa akutnim problemima u porodici (žrtva incesta i<br />
nasilja u porodici, žrtva čiji su se roditelji razveli pre situacije <strong>trgovine</strong>), a niko nije<br />
ni pokušao da sa žrtvom stupi u kontakt po prevremenom napuštanju škole.<br />
Slične probleme identifikuje i <strong>UN</strong> Komitet za prava deteta u Zaključnim<br />
zapažanjima 97 : “... nepotpuno uključivanje, visok nivo ispadanja iz školskog sistema<br />
(drop out, nevoljno odustajanje od pohađanja škole), niži nivo postignuća dece iz<br />
ranjivih grupa, uključujući decu iz ruralnih područja, decu koja žive u siromaštvu<br />
i deprivaciji, romsku decu i decu iz drugih manjinskih grupa, izbeglu i interno<br />
raseljenu decu...”. Komitet u tom smislu preporučuje sprovođenje mera koje će i<br />
pomenutim grupama dece garantovati pravo na obrazovanje, što se u kontekstu<br />
prevencije <strong>trgovine</strong> <strong>ljudima</strong> u Republici Srbiji pokazuje ključnim.<br />
S druge strane, nije neočekivan podatak da se na drugom mestu po<br />
brojnosti nalaze sudije za prekršaje, s obzirom na aktivnosti Udruženja sudija za<br />
prekršaje, ali iznenađuju rezultati istraživanja o efektima tih obuka. Ujednačeni su,<br />
naime, odgovori na pitanje: “Da li ste pohađali neki od edukativnih programa na<br />
temu <strong>trgovine</strong> <strong>ljudima</strong> i zaštite žrtava u periodu 2005—2010, i ako jeste, koje?”.<br />
Najčešći odgovor je bio odričan. Samo u četiri slučaja dobijen je potvrdan odgovor<br />
i to u jednom upitniku iz Kragujevca, kao i u sva tri upitnika popunjavana u<br />
Novom Sadu. Pomenuti su seminari/savetovanja održani na Kopaoniku i u Soko<br />
Banji, 2004. odnosno 2005. godine. Seminari su ocenjeni kao korisni, a cilj edukacija<br />
je bio upravo upoznavanje sudija sa fenomenom <strong>trgovine</strong> <strong>ljudima</strong>, sa akcentom<br />
na zaštiti žrtve. U upitniku iz Kragujevca stoji da je cilj savetovanja (održanog<br />
na Kopaoniku) bio: “Upoznavanje sa načinom približavanja žrtvi <strong>trgovine</strong> <strong>ljudima</strong><br />
kako bi joj se pomoglo: kako prepoznati žrtvu i postupati u tom slučaju, a prikazan<br />
je i film napravljen u tu svrhu kako bi se kroz praksu približio način prepoznavanja<br />
žrtve. Dobili smo i odgovarajuću literaturu i to je za mene bilo najbolje<br />
organizovano savetovanje kojem sam prisustvovala. Edukativno i detaljno”.<br />
Ako se ima u vidu da je u organizaciji Udruženja sudija za prekršaje tokom<br />
2005. i 2006. godine održano čak 45 seminara o prepoznavanju žrtava <strong>trgovine</strong><br />
<strong>ljudima</strong> u prekršajnom postupku, čini se neverovatnim da ispitanici nemaju bar<br />
informaciju o tome ili da nisu bili u prilici da vide materijale 98 ili razmene sa kolegama<br />
(koje su bile na nekom od seminara) bar osnovne informacije. Ostaje da<br />
97<br />
CROC/C/OPTS/SRB/CO/1, http://daccess-dds-ny.un.org/doc/<strong>UN</strong>DOC/GEN/G10/431/71/PDF/G1043171.pdf?OpenElement.<br />
98<br />
Uz podršku organizacija USAID i ABA/CEELI, Udruženje sudija za prekršaje je 2005. godine kreiralo priručnik pod nazivom<br />
“Trgovina <strong>ljudima</strong>” koji je distribuiran na održanim seminarima.<br />
81
Change language