Zastita zrtava i prevencija trgovine ljudima - UN.GIFT.HUB - UN ...

More documents

Recommendations

Info

ZAŠTITA ŽRTAVA I PREVENCIJA TRGOVINE LJUDIMA U SRBIJI Advokati Lekari NGO Socijalni radnici Policija NGO, mediji Volonteri Crvenog krsta Prosvetni radnici, mediji Profesionalci svih sistema Policija, socijalni radnici Sudije za prekršaje Prosvetni radnici Ukupan broj učesnika prema ciljnoj grupi 17 25 40 50 57 120 120 150 155 255 675 3523 Grafikon 12: Broj učesnika u periodu od 2005. do 2010. godine prema ciljnoj grupi — podaci iz istraživanja Mora se priznati da su neki od dobijenih podataka prilično iznenađujući — pre svega iznenađuje brojnost prosvetnih radnika kao učesnika obuka na teme trgovine ljudima. Međutim, važno je naglasiti da je najveći broj učesnika edukativnih programa namenjenih i prosvetnim radnicima (u grupi sa učenicima i studentima) izvođeno u 2009. i 2010. godini u okviru aktivnosti Ministarstva unutrašnjih poslova na prevenciji trgovine ljudima u Srbiji — Mesec borbe protiv trgovine ljudima, tokom oktobra 2009. i 2010. godine. Na tribinama je od pomenutog ukupnog broja — 3523, učestvovalo čak 3323 prosvetna radnika. Prosvetni radnici na tribinama MUP-a u 2009. i 2010. godini 35 33 31 2920 58 57 52 43 41 40 37 19 17 14 74 66636361 1120 75 77 192 233 297 476 Grafikon Zrenjanin 13: Vranje Podaci MUP-a Prokuplje o Jagodina učešću prosvetnih Požarevac Valjevo radnika Sombor na edukativnim Šabac tribinama u 2009. i 2010. godini Beograd Kruševac Sr. Mitrovica Pančevo Kraljevo Čačak Leskovac Subotica Kragujevac Novi Pazar Prijepolje Užice Pirot Smederevo Zaječar Kikinda Novi sad Ipak, Bor informacija Niš je najpre neočekivana kada se imaju u vidu stavovi učesnika fokus grupa o nezainteresovanosti kako prosvetnih radnika, tako i samog Ministarstva prosvete za aktivnijim učešćem u oblasti suzbijanja trgovine ljudima. Kada se tome pridruži saznanje da u Republici Srbiji ne posstoji nijedan zabeležen podatak o detekciji žrtava od strane prosvetnih radnika ili drugih osoba zaposlenih u školama (pedagoga, psihologa i drugih zaposlenih), kao ni o njihovom aktivnom učešću u sistemu pružanja pomoći žrtvama (osim u slučaju Škole za osnovno i srednje obrazovanje “Vožd” i Škole za obrazovanje odraslih “Božidar Adžija”), to se može tumačiti tako da deca/ 80
Zajednički program UNHCR, UNODC i IOM za borbu protiv trgovine ljudima u Srbiji mlade osobe u Srbiji nisu ranjiva grupa po sebi ukoliko se njihovim godinama ne pridruži još neki od faktora vulnerabilnosti — siromaštvo, pripadnost nekoj od višestruko marginalizovanih grupa i slično. Osim toga, bilo bi potrebno dodatno razmotriti kapacitete obrazovnog sistema, pa i zaposlenih u tom sistemu za prepoznavanje žrtava trgovine ljudima u populaciji školske dece, ali i prepoznavanje faktora vulnerabilnosti (nasilje u porodici i slično). S druge strane, s obzirom na nemogućnost da se procene rezultati samih edukativnih programa, u godinama koje slede će biti potrebno pratiti i efekte brojnih obuka/tribina kroz aktivniji angažman prosvetnih radnika u sistemu zaštite žrtava trgovine ljudima. Za proveru izrečenih stavova, žrtve koje su učestvovale u istraživanju su pitane i o periodu provedenom u školi pre situacije trgovine ljudima. Žrtve koje su išle u školu imaju gotovo jednoobrazna iskustva — škola nije bila upoznata (niti su se zaposleni interesovali) sa akutnim problemima u porodici (žrtva incesta i nasilja u porodici, žrtva čiji su se roditelji razveli pre situacije trgovine), a niko nije ni pokušao da sa žrtvom stupi u kontakt po prevremenom napuštanju škole. Slične probleme identifikuje i UN Komitet za prava deteta u Zaključnim zapažanjima 97 : “... nepotpuno uključivanje, visok nivo ispadanja iz školskog sistema (drop out, nevoljno odustajanje od pohađanja škole), niži nivo postignuća dece iz ranjivih grupa, uključujući decu iz ruralnih područja, decu koja žive u siromaštvu i deprivaciji, romsku decu i decu iz drugih manjinskih grupa, izbeglu i interno raseljenu decu...”. Komitet u tom smislu preporučuje sprovođenje mera koje će i pomenutim grupama dece garantovati pravo na obrazovanje, što se u kontekstu prevencije trgovine ljudima u Republici Srbiji pokazuje ključnim. S druge strane, nije neočekivan podatak da se na drugom mestu po brojnosti nalaze sudije za prekršaje, s obzirom na aktivnosti Udruženja sudija za prekršaje, ali iznenađuju rezultati istraživanja o efektima tih obuka. Ujednačeni su, naime, odgovori na pitanje: “Da li ste pohađali neki od edukativnih programa na temu trgovine ljudima i zaštite žrtava u periodu 2005—2010, i ako jeste, koje?”. Najčešći odgovor je bio odričan. Samo u četiri slučaja dobijen je potvrdan odgovor i to u jednom upitniku iz Kragujevca, kao i u sva tri upitnika popunjavana u Novom Sadu. Pomenuti su seminari/savetovanja održani na Kopaoniku i u Soko Banji, 2004. odnosno 2005. godine. Seminari su ocenjeni kao korisni, a cilj edukacija je bio upravo upoznavanje sudija sa fenomenom trgovine ljudima, sa akcentom na zaštiti žrtve. U upitniku iz Kragujevca stoji da je cilj savetovanja (održanog na Kopaoniku) bio: “Upoznavanje sa načinom približavanja žrtvi trgovine ljudima kako bi joj se pomoglo: kako prepoznati žrtvu i postupati u tom slučaju, a prikazan je i film napravljen u tu svrhu kako bi se kroz praksu približio način prepoznavanja žrtve. Dobili smo i odgovarajuću literaturu i to je za mene bilo najbolje organizovano savetovanje kojem sam prisustvovala. Edukativno i detaljno”. Ako se ima u vidu da je u organizaciji Udruženja sudija za prekršaje tokom 2005. i 2006. godine održano čak 45 seminara o prepoznavanju žrtava trgovine ljudima u prekršajnom postupku, čini se neverovatnim da ispitanici nemaju bar informaciju o tome ili da nisu bili u prilici da vide materijale 98 ili razmene sa kolegama (koje su bile na nekom od seminara) bar osnovne informacije. Ostaje da 97 CROC/C/OPTS/SRB/CO/1, http://daccess-dds-ny.un.org/doc/UNDOC/GEN/G10/431/71/PDF/G1043171.pdf?OpenElement. 98 Uz podršku organizacija USAID i ABA/CEELI, Udruženje sudija za prekršaje je 2005. godine kreiralo priručnik pod nazivom “Trgovina ljudima” koji je distribuiran na održanim seminarima. 81
Page 3 and 4:
ZAŠTITA ŽRTAVA I PREVENCIJA TRGOV
Page 5 and 6:
Zajednički program UNHCR, UNODC i
Page 7 and 8:
Page 9 and 10:
Page 11 and 12:
Page 13 and 14:
Page 15 and 16:
Page 17 and 18:
Page 19 and 20:
Page 21 and 22:
Page 23 and 24:
Page 25 and 26:
Page 27 and 28:
Page 29 and 30: Zajednički program UNHCR, UNODC i
Page 79: Zajednički program UNHCR, UNODC i
Page 131 and 132:
Page 133 and 134:
Page 135 and 136:
Page 137 and 138:
Page 139 and 140:
Page 141 and 142:
Page 143 and 144:
Page 145 and 146:
Page 147 and 148:
Page 149 and 150:
Page 151 and 152:
Page 153 and 154:
Page 155 and 156:
Page 157 and 158:
Page 159 and 160:
Page 161 and 162:
Page 163 and 164:
Page 165 and 166:
Page 167 and 168:
Page 169 and 170:
Page 171 and 172:
Page 173 and 174:
Page 175 and 176:
Page 177 and 178:
Page 179 and 180:
Page 181 and 182:
Page 183 and 184:
Page 185 and 186:
Page 188:
show all

Zastita zrtava i prevencija trgovine ljudima - UN.GIFT.HUB - UN ...

Create successful ePaper yourself

Delete template?

Save as template?