Zastita zrtava i prevencija trgovine ljudima - UN.GIFT.HUB - UN ...
Zastita zrtava i prevencija trgovine ljudima - UN.GIFT.HUB - UN ...
Zastita zrtava i prevencija trgovine ljudima - UN.GIFT.HUB - UN ...
You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
Zajednički program <strong>UN</strong>HCR, <strong>UN</strong>ODC i IOM za borbu protiv <strong>trgovine</strong> <strong>ljudima</strong> u Srbiji<br />
Ako bi se sabrala znanja o fenomenu <strong>trgovine</strong> <strong>ljudima</strong> sticana tokom<br />
godina istraživačkog rada, uzroci <strong>trgovine</strong> <strong>ljudima</strong> bi mogli da se opišu elementima<br />
sva tri pomenuta okvira: “Žrtve predstavljaju kategoriju ponude, a poslodavci<br />
skloni zloupotrebama i seksualnoj eksploataciji predstavljaju kategoriju<br />
potražnje. Ponudu tako uslovljavaju različiti faktori: pre svih — siromaštvo,<br />
atraktivnost pretpostavljenog životnog standarda u drugim zemljama, nerazvijene<br />
ekonomske i društvene norme i standardi, nezaposlenost, organizovani<br />
kriminal, nasilje nad ženama i decom, diskriminacija žena, korupcija, politička<br />
nestabilnost, oružani sukobi i postkonfliktne okolnosti, tradicionalni obrasci<br />
koji tolerišu ropski i položaj sličan ropstvu. Sa pozicije potražnje, faktori koji<br />
uslovljavaju situacije <strong>trgovine</strong> <strong>ljudima</strong> uključuju razvoj seksualne industrije i<br />
rastuću potražnju za jeftinom radnom snagom 93 .<br />
Različita shvatanja omogućavaju sticanje opštijeg uvida u fenomen<br />
<strong>trgovine</strong> <strong>ljudima</strong> i na taj način što neke faktore pretpostavljaju drugima i vulnerabilnost<br />
razlažu na niz činilaca, o čemu je već bilo reči. Iz svega pomenutog<br />
je moguće formulisati indikatore vulnerabilnosti u sledećim kategorijama:<br />
godine, pol/rod, siromaštvo, socijalna i kulturna isključenost, ograničene<br />
mogućnosti za sticanje obrazovanja, politička nestabilnost, rat i konflikti,<br />
kulturološki i pravni okvir, migracije na jednoj i potražnja na drugoj strani 94 .<br />
Tako je, čak i analizom podataka o žrtvama <strong>trgovine</strong> <strong>ljudima</strong> u Republici<br />
Srbiji, moguće sa velikom dozom sigurnosti tvrditi da društveno neprepoznavanje<br />
diskriminacije žena, prethodno pretrpljeno nasilje ili incest u porodici (i kao faktor<br />
koji utiče na promenu slike o sebi, između ostalih), neobrazovanost i nemogućnost<br />
zapošljavanja, dugogodišnja socijalna isključenost i izloženost siromaštvu, život<br />
u kolektivnim centrima, neregularne migracije i slično umnogome utiču na to da<br />
osobe izložene ovim i sličnim vidovima marginalizacije i nasilja sebe i svoje telo<br />
vide kao (jedini raspoloživi) resurs, što ih čini posebno osetljivim na fenomen<br />
<strong>trgovine</strong> <strong>ljudima</strong> kao i na različite druge vidove zloupotreba.<br />
Sve pomenuto je posebno važno u oblasti prevencije <strong>trgovine</strong> <strong>ljudima</strong>, jer<br />
otkrivanje (najverovatnijih) uzroka omogućava formulisanje najefikasnijih odgovora<br />
na izazove smanjivanja obima problema. U tom svetlu, programe prevencije<br />
je moguće formulisati kroz dve društvene funkcije koje obavljaju: vršenje uticaja<br />
na otklanjanje uzroka pojave <strong>trgovine</strong> <strong>ljudima</strong> i saniranje društvenih posledica uz<br />
mere opšte prevencije.<br />
Jasno je već i iz samog navoda mogućih usmerenja da, budući da se<br />
uzroci <strong>trgovine</strong> <strong>ljudima</strong> nalaze u osnovnim društvenim pojavama i sistemskom<br />
funkcionisanju jedne zajednice (siromaštvo, diskriminacija, disbalans moći, korupcija<br />
i slično), stvaranje mogućnosti za vršenje uticaja na njih zahteva informisan,<br />
sistematičan, dugoročni pristup, održive programe i resurse. “Iako se države (i<br />
različiti sistemi) načelno opredeljuju za usvajanje normativnog okvira koji reguliše<br />
politike prevencije, sagledavanje različitih modela prevencije u odnosu na socijalnu,<br />
kulturološku, ekonomsku i političku ranjivost određenih populacija i grupa<br />
je u potpunosti zanemareno.” 95<br />
93<br />
United States State Department, Trafficking in Persons Report, http://www.state.gov/g/tip/rls/tiprpt/2004/, 2004, p. 19—20.<br />
94<br />
<strong>UN</strong>ODC, An Introduction to Human Trafficking: Vulnerability, Impact and Action, New York, 2008, p. 8.<br />
95<br />
Ibidem.<br />
77
Change language