Zastita zrtava i prevencija trgovine ljudima - UN.GIFT.HUB - UN ...
Zastita zrtava i prevencija trgovine ljudima - UN.GIFT.HUB - UN ... Zastita zrtava i prevencija trgovine ljudima - UN.GIFT.HUB - UN ...
ZAŠTITA ŽRTAVA I PREVENCIJA TRGOVINE LJUDIMA U SRBIJI ginalizovanih grupa i to onih koje su najviše izložene riziku od trgovine ljudima, i konačno, u kontekstu socijalnog uključivanja i smanjenja siromaštva. • U odnosu na pomenuto, u rad Republičkog tima za borbu protiv trgovine ljudima i druga tela uključiti relevantne organizacije i institucije iz domena socijalnog uključivanja i oblasti od značaja za manjinske i marginalizovane grupe (Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva pri Kabinetu potpredsednika Vlade, Autonomni ženski centar, Novosadski humanitarni centar, Grupa 484 i druge). PREVENCIJA TRGOVINE LJUDIMA U REPUBLICI SRBIJI Uzroci trgovine ljudima Da bi se utvrdilo stanje u oblasti prevencije trgovine ljudima, neophodno je prethodno razmotriti ključne uzroke pojave ovog fenomena. Različiti teorijski okviri i usmerenja prepoznaju različite faktore kao osnov za razmatranja kategorije uzroka. Migracioni pristup tako uzroke sagledava u okviru migracionih politika i oblasti rada migranata — dostupnosti radnih mesta na tržištima razvijenih zemalja, ekonomskoj globalizaciji i razvojnim strategijama, tržišnim principima ponude i potražnje i slično. Ovaj pristup naročitu pažnju obraća na transnacionalni aspekt fenomena trgovine ljudima i u fokus uvodi pojmove zemlja porekla i zemlja odredišta, te preporuke i razmatranja u oblasti prevencije konstruiše u domenima regulisanja migracija i promocije regularnih migracija, pa samim tim i suzbijanja iregularnih. Krivičnopravni pristup saznanja o fenomenu crpi iz prepoznavanja krivičnog dela i (često) prepoznavanja dela u kontekstu organizovanog kriminala — domena prava i regulativa, a odgovor na fenomen sagledava se kroz kreiranje strategija za unapređenje zakonodavstva, rada policijskih službenika, tužilaštava i sudova. Pristup zasnovan na ljudskim pravima, iako uvažava značaj krivičnopravne dimenzije problema, uzroke fenomena smešta u psihološke, sociološke i političko-filozofske domene disbalansa moći, zloupotrebe autoriteta, diskriminacije i realpolitičke implikacije — nemogućnost države da zaštiti građanska, politička, ekonomska i socijalna prava svojih građana. Na istom tragu, uz niz specifičnosti, feministička analiza prepoznaje uzroke u svim trima prethodno pomenutim oblastima, ali problem trgovine ljudima pre svega vidi kroz rodnu perspektivu i na taj način uzroke sagledava u okviru rodne diskriminacije i neravnopravnosti, ali i u rasnoj i klasnoj neravnopravnosti. Moć da se diskriminacija čini (da se drugi diskriminišu) je tako i moć da se drugi zloupotrebljavaju, što čini osnov za postojanje fenomena trgovine ljudima. Eksploatacija žena je tako centralna kategorija u sagledavanju ovog problema, zajedno sa kategorijom potražnje muškaraca (potražnja za uslugama). 76
Zajednički program UNHCR, UNODC i IOM za borbu protiv trgovine ljudima u Srbiji Ako bi se sabrala znanja o fenomenu trgovine ljudima sticana tokom godina istraživačkog rada, uzroci trgovine ljudima bi mogli da se opišu elementima sva tri pomenuta okvira: “Žrtve predstavljaju kategoriju ponude, a poslodavci skloni zloupotrebama i seksualnoj eksploataciji predstavljaju kategoriju potražnje. Ponudu tako uslovljavaju različiti faktori: pre svih — siromaštvo, atraktivnost pretpostavljenog životnog standarda u drugim zemljama, nerazvijene ekonomske i društvene norme i standardi, nezaposlenost, organizovani kriminal, nasilje nad ženama i decom, diskriminacija žena, korupcija, politička nestabilnost, oružani sukobi i postkonfliktne okolnosti, tradicionalni obrasci koji tolerišu ropski i položaj sličan ropstvu. Sa pozicije potražnje, faktori koji uslovljavaju situacije trgovine ljudima uključuju razvoj seksualne industrije i rastuću potražnju za jeftinom radnom snagom 93 . Različita shvatanja omogućavaju sticanje opštijeg uvida u fenomen trgovine ljudima i na taj način što neke faktore pretpostavljaju drugima i vulnerabilnost razlažu na niz činilaca, o čemu je već bilo reči. Iz svega pomenutog je moguće formulisati indikatore vulnerabilnosti u sledećim kategorijama: godine, pol/rod, siromaštvo, socijalna i kulturna isključenost, ograničene mogućnosti za sticanje obrazovanja, politička nestabilnost, rat i konflikti, kulturološki i pravni okvir, migracije na jednoj i potražnja na drugoj strani 94 . Tako je, čak i analizom podataka o žrtvama trgovine ljudima u Republici Srbiji, moguće sa velikom dozom sigurnosti tvrditi da društveno neprepoznavanje diskriminacije žena, prethodno pretrpljeno nasilje ili incest u porodici (i kao faktor koji utiče na promenu slike o sebi, između ostalih), neobrazovanost i nemogućnost zapošljavanja, dugogodišnja socijalna isključenost i izloženost siromaštvu, život u kolektivnim centrima, neregularne migracije i slično umnogome utiču na to da osobe izložene ovim i sličnim vidovima marginalizacije i nasilja sebe i svoje telo vide kao (jedini raspoloživi) resurs, što ih čini posebno osetljivim na fenomen trgovine ljudima kao i na različite druge vidove zloupotreba. Sve pomenuto je posebno važno u oblasti prevencije trgovine ljudima, jer otkrivanje (najverovatnijih) uzroka omogućava formulisanje najefikasnijih odgovora na izazove smanjivanja obima problema. U tom svetlu, programe prevencije je moguće formulisati kroz dve društvene funkcije koje obavljaju: vršenje uticaja na otklanjanje uzroka pojave trgovine ljudima i saniranje društvenih posledica uz mere opšte prevencije. Jasno je već i iz samog navoda mogućih usmerenja da, budući da se uzroci trgovine ljudima nalaze u osnovnim društvenim pojavama i sistemskom funkcionisanju jedne zajednice (siromaštvo, diskriminacija, disbalans moći, korupcija i slično), stvaranje mogućnosti za vršenje uticaja na njih zahteva informisan, sistematičan, dugoročni pristup, održive programe i resurse. “Iako se države (i različiti sistemi) načelno opredeljuju za usvajanje normativnog okvira koji reguliše politike prevencije, sagledavanje različitih modela prevencije u odnosu na socijalnu, kulturološku, ekonomsku i političku ranjivost određenih populacija i grupa je u potpunosti zanemareno.” 95 93 United States State Department, Trafficking in Persons Report, http://www.state.gov/g/tip/rls/tiprpt/2004/, 2004, p. 19—20. 94 UNODC, An Introduction to Human Trafficking: Vulnerability, Impact and Action, New York, 2008, p. 8. 95 Ibidem. 77
- Page 25 and 26: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 27 and 28: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 29 and 30: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 31 and 32: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 33 and 34: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 35 and 36: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 37 and 38: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 39 and 40: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 41 and 42: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 43 and 44: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 45 and 46: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 47 and 48: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 49 and 50: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 51 and 52: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 53 and 54: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 55 and 56: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 57 and 58: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 59 and 60: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 61 and 62: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 63 and 64: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 65 and 66: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 67 and 68: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 69 and 70: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 71 and 72: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 73 and 74: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 75: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 79 and 80: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 81 and 82: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 83 and 84: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 85 and 86: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 87 and 88: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 89 and 90: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 91 and 92: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 93 and 94: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 95 and 96: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 97 and 98: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 99 and 100: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 101 and 102: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 103 and 104: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 105 and 106: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 107 and 108: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 109 and 110: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 111 and 112: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 113 and 114: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 115 and 116: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 117 and 118: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 119 and 120: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 121 and 122: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 123 and 124: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 125 and 126: Zajednički program UNHCR, UNODC i
ZAŠTITA ŽRTAVA I PREVENCIJA TRGOVINE LJUDIMA U SRBIJI<br />
ginalizovanih grupa i to onih koje su najviše izložene riziku od <strong>trgovine</strong> <strong>ljudima</strong>, i<br />
konačno, u kontekstu socijalnog uključivanja i smanjenja siromaštva.<br />
• U odnosu na pomenuto, u rad Republičkog tima za borbu protiv <strong>trgovine</strong><br />
<strong>ljudima</strong> i druga tela uključiti relevantne organizacije i institucije iz domena socijalnog<br />
uključivanja i oblasti od značaja za manjinske i marginalizovane grupe<br />
(Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva pri Kabinetu potpredsednika<br />
Vlade, Autonomni ženski centar, Novosadski humanitarni centar, Grupa 484<br />
i druge).<br />
PREVENCIJA TRGOVINE LJUDIMA U REPUBLICI SRBIJI<br />
Uzroci <strong>trgovine</strong> <strong>ljudima</strong><br />
Da bi se utvrdilo stanje u oblasti prevencije <strong>trgovine</strong> <strong>ljudima</strong>, neophodno<br />
je prethodno razmotriti ključne uzroke pojave ovog fenomena. Različiti teorijski<br />
okviri i usmerenja prepoznaju različite faktore kao osnov za razmatranja kategorije<br />
uzroka.<br />
Migracioni pristup tako uzroke sagledava u okviru migracionih politika<br />
i oblasti rada migranata — dostupnosti radnih mesta na tržištima razvijenih zemalja,<br />
ekonomskoj globalizaciji i razvojnim strategijama, tržišnim principima ponude<br />
i potražnje i slično. Ovaj pristup naročitu pažnju obraća na transnacionalni<br />
aspekt fenomena <strong>trgovine</strong> <strong>ljudima</strong> i u fokus uvodi pojmove zemlja porekla i zemlja<br />
odredišta, te preporuke i razmatranja u oblasti prevencije konstruiše u domenima<br />
regulisanja migracija i promocije regularnih migracija, pa samim tim i suzbijanja<br />
iregularnih.<br />
Krivičnopravni pristup saznanja o fenomenu crpi iz prepoznavanja<br />
krivičnog dela i (često) prepoznavanja dela u kontekstu organizovanog kriminala<br />
— domena prava i regulativa, a odgovor na fenomen sagledava se kroz kreiranje<br />
strategija za unapređenje zakonodavstva, rada policijskih službenika, tužilaštava<br />
i sudova.<br />
Pristup zasnovan na ljudskim pravima, iako uvažava značaj<br />
krivičnopravne dimenzije problema, uzroke fenomena smešta u psihološke,<br />
sociološke i političko-filozofske domene disbalansa moći, zloupotrebe autoriteta,<br />
diskriminacije i realpolitičke implikacije — nemogućnost države da<br />
zaštiti građanska, politička, ekonomska i socijalna prava svojih građana.<br />
Na istom tragu, uz niz specifičnosti, feministička analiza prepoznaje<br />
uzroke u svim trima prethodno pomenutim oblastima, ali problem <strong>trgovine</strong> <strong>ljudima</strong><br />
pre svega vidi kroz rodnu perspektivu i na taj način uzroke sagledava u okviru<br />
rodne diskriminacije i neravnopravnosti, ali i u rasnoj i klasnoj neravnopravnosti.<br />
Moć da se diskriminacija čini (da se drugi diskriminišu) je tako i moć da se drugi<br />
zloupotrebljavaju, što čini osnov za postojanje fenomena <strong>trgovine</strong> <strong>ljudima</strong>.<br />
Eksploatacija žena je tako centralna kategorija u sagledavanju ovog problema,<br />
zajedno sa kategorijom potražnje muškaraca (potražnja za uslugama).<br />
76
Change language