Zastita zrtava i prevencija trgovine ljudima - UN.GIFT.HUB - UN ...

ZAŠTITA ŽRTAVA I PREVENCIJA TRGOVINE LJUDIMA U SRBIJI
jednostavno napustili. Neki od njih izabrali su ulicu za dom zbog zlostavljanja i
raznih oblika nasilja koje su doživljavali od roditelja i/ili članova porodice ili čak
u domovima i prihvatilištima u kojima su boravili širom Srbije. Ova deca osećaju
da nigde ne pripadaju i najradije se uključuju u grupe vršnjaka, zajednički žive i
rade na ulici, krijući se od sistema u koji većina njih nema poverenja ili od koga,
po njihovom mišljenju, “ima više štete nego koristi”. Nevladine organizacije koje
rade sa decom ukazuju na povećanje broja dece koja žive i rade na ulici 87 .
Sistem socijalne zaštite, a naročito zaštite dece bez roditeljskog staranja i
osoba sa invaliditetom nije razvijen u dovoljnoj meri kako bi ove osobe zaštitio od
trgovaca ljudima. Uslovi života i nivo usluga je takav da štićenici i u samim ustanovama
u kojima su smešteni često postaju žrtve nasilja, pa i trgovine ljudima, bilo
u pokušaju da nađu bolje rešenje, ili zbog toga što ne postoji adekvatna briga o
njima. Kada govorimo o osobama sa invaliditetom, u Srbiji problem predstavljaju
predrasude, nedovoljni kapaciteti institucija i nedovoljno razvijene alternative institucionalnoj
zaštiti, kao i nedovoljne mere koje treba da osnažuju ove osobe za
samostalan život. Izgleda da je u Srbiji još uvek uvreženo mišljenje da invaliditet
treba kriti.
Široko rasprostranjena diskriminacija čini da Romi predstavljaju posebno
ranjivu grupu u smislu trgovine ljudima. I pored usvojene Strategije za unapređenje
položaja Roma u Republici Srbiji i brojnih programa tokom Dekade Roma usmerenih
na poboljšanje opštih uslova života, zdravlja, obrazovanja i zaposlenja,
Romi i dalje predstavljaju višestruko osetljivu grupu opterećenu brojnim problemima.
Među njima su i oni kulturološke prirode, te patrijarhalnog odnosa prema
ženama u braku (brakovi se ugovaraju, devojčice/devojke se prodaju, pa u novoj
porodici često trpe višestruko nasilje) kao i prema deci. Raširena diskriminacija
Roma može imati i svoju refleksiju i po pitanju prepoznavanja žrtava trgovine
ljudima i pružanja pomoći. 88 Prema UNICEF-ovom izveštaju o stanju dece u Republici
Srbiji (2006) gotovo 70% romske dece je siromašno, a preko 60% romskih
domaćinstava sa decom živi ispod granice siromaštva. Najugroženija su deca
koja žive izvan gradova i u domaćinstvima sa više dece. Preko 4/5 romske dece
živi u porodicama u kojima odrasli članovi nemaju ni osnovno obrazovanje. 89
Stanje nerešenog građanskopravnog i socijalnog statusa u slučaju izbeglica
i raseljenih lica u Srbiji predstavlja veliku opasnost, naročito za drugu generaciju.
Teški uslovi života navode te mlade ljude da prihvate bilo kakve ponude za
posao ili brak kako bi se izvukli iz beznađa u kojem oni i njihova porodica žive.
Nedovoljno regulisana migraciona politika, nedovoljno oštra borba protiv
organizovanog kriminala i spora reforma pravosuđa predstavljaju dodatne
otežavajuće faktore u borbi protiv trgovine ljudima, iako su i ovde načinjeni
značajni pomaci 90 .
Kvalitet obrazovnih programa i javnih politika koje bi obezbedile klimu
tolerancije i poštovanja ljudskih prava, smanjenje diskriminacije i socijalne
87
Centar za prava deteta, Praćenje i izveštavanje o pravima deteta u Srbiji po fakultativnim protokolima uz Konvenciju o pravima
deteta, Beograd, 2010, str. 23.
88
Strategija za unapređenje položaja Roma, “Službeni glasnik”, br. 27/09.
89
Ibidem, str. 3.
90
Prema podacima organa MUP-a u 2009. godini je skoro udvostručen broj lica koja su osumnjičena za krivično delo trgovine
ljudima u odnosu na 2003. godinu. Prema podacima kojima raspolaže koordinator za borbu protiv trgovine ljudima, najduža
izrečena kazna zatvora za ovo delo bila je u trajanju od 10 godina.
74