Zastita zrtava i prevencija trgovine ljudima - UN.GIFT.HUB - UN ...

ZAŠTITA ŽRTAVA I PREVENCIJA TRGOVINE LJUDIMA U SRBIJI
su u uzrastu koji podrazumeva završenu osnovnu školu, a pismenost svakako.
Naveden je i slučaj učenice osnovne škole sa “slabim postignućima u školovanju”.
I same porodice iz kojih potiču žrtve su sa relativno niskim obrazovanjem ili bez
ikakvog obrazovanja. Ovo ima višestruke posledice: takve osobe imaju veoma
malo informacija na osnovu kojih mogu da ocene rizik kome se izlažu, ne prepoznaju
nasilje, ne shvataju da su žrtve, nesigurne su i ne cene sebe, nemaju
alternativa ni uslova da obezbede sebi samostalan život i lako u potpunosti gube
kontrolu nad svojim životom.
Zemlja porekla
Kada govorimo o nacionalnoj pripadnosti žrtava, na osnovu podataka iz
grafikona 8 jasno je da od 2005. godine dominira broj žrtava domaćih državljana,
tačnije državljanki (a među njima je veliki broj pripadnica marginalizovanih nacionalnih
manjina, poput romske). Deca koja su u ovom periodu identifikovana su
takođe u najvećem broju državljani Srbije. Moglo bi se zaključiti da Srbija postaje
zemlja porekla pre svega za trgovinu u najbližem okruženju, dok je uočljiv i porast
slučajeva interne trgovine, što nije bio tako jasan slučaj u periodu pre 2005.
godine tada su veći udeo u ukupnom broju identifikovanih žrtava činile žrtve
stranog porekla, pri čemu je Srbija bila pre svega zemlja tranzita, a potom i zemlja
destinacije, dok je aktuelni trend bio tek u začetku 76 . Među žrtvama čije je
poreklo izvan Srbije najčešće se radilo o siromašnim ženama iz Moldavije, Ukrajine
i zemalja u regionu (Rumunija, Makedonija, Bugarska, Bosna i Hercegovina).
I ispitanici na fokus grupama, kao i oni iz centara za socijalni rad, prijavljuju da su
u poslednjih nekoliko godina radili prvenstveno sa žrtvama poreklom iz Srbije,
kojima je i trgovano unutar Srbije ili (ređe) u regionu.
Tipovi eksploatacije
Dominantan tip eksploatacije jeste seksualna eksploatacija (a žrtve su
osobe ženskog pola, često maloletne), potom sledi radna i u približno jednakom
broju — prinuda na prosjačenje (gde dominiraju žrtve muškog pola, i to punoletni
muškarci koji se primoravaju na rad i teške fizičke poslove, dok se maloletni
muškarci prisiljavaju na prosjačenje i vršenje krivičnih dela imovinskog karaktera).
U jednakom broju su identifikovani slučajevi prinude na vršenje krivičnih dela i
trgovine radi usvojenja. Nije zanemarljiv ni broj slučajeva trgovine radi sklapanja
braka (on se po učestalosti pojavljuje iza i inače najčešćih tipova eksploatacije:
seksualne, radne i prinude na prosjačenje), a najčešće žrtve su maloletne osobe
ženskog pola i romske nacionalnosti.
76
R. Surtees, op. cit., str. 491.
64