Zastita zrtava i prevencija trgovine ljudima - UN.GIFT.HUB - UN ...
Zastita zrtava i prevencija trgovine ljudima - UN.GIFT.HUB - UN ... Zastita zrtava i prevencija trgovine ljudima - UN.GIFT.HUB - UN ...
ZAŠTITA ŽRTAVA I PREVENCIJA TRGOVINE LJUDIMA U SRBIJI Socijalni radnici naglašavaju da porodice romske nacionalnosti nisu dovoljno integrisane u društvo, ne poznaju dovoljno zakonske propise i žive u skladu sa svojim običajima i kulturom, odnosno “prodaju žensku decu u skladu sa običajnim pravom”. U vezi sa romskim porodicama navođeni su i sledeći odgovori koji govore o materijalnom statusu porodice — “materijalni status karakterističan za romsku porodicu”, što bi izgleda trebalo tumačiti kao — izuzetno loš. Ovakav opis ukazuje na postojanje predrasuda vezanih za romske porodice, za koje se smatra da su nužno siromašne i disfunkcionalne. Neki osnov za ovakav pretpostavljeni stav može da se pronađe i u broju korisnika usluga centara koji su romske populacije, pa i u nalazima samog istraživanja. Zdravstveno stanje Na fokus-grupnim intervjuima je konstatovano da oko 30% žrtava ima ozbiljniji zdravstveni problem, da je česta nedovoljna mentalna razvijenost, da ima osoba s invaliditetom i zavisnika od psihoaktivnih supstanci. Svakako su česti i problemi sa reproduktivnim zdravljem, što je posledica seksualne eksploatacije i teških uslova života (obično na ulici). Svi se slažu da u svakom slučaju kod žrtava postoji psihička izmenjenost kao posledica trgovine, nezavisno od drugih zdravstvenih problema (suicidalne ideje i pokušaji, depresija, anksioznost). Mnoge žrtve su već narušenog zdravstvenog stanja zbog urođenog zdravstvenog problema ili češće zbog loših uslova života, trpljenja nasilja u primarnoj porodici, zbog čega su i ušle u situaciju trgovine, što im je dodatno pogoršalo stanje, ali i usled fizičkog i/ili psihičkog nasilja, života i rada na ulici, uskraćivanja pristupa zdravstvenoj zaštiti, nezaštićenih seksualnih kontakata, korišćenja droge i alkohola. 73 I profesionalci iz centara za socijalni rad (odgovarajući na pitanja iz upitnika) ističu slučajeve trgovine osobama sa invaliditetom ili lako mentalno ometenim u razvoju. Ove osobe su izuzetno izložene riziku zbog neadekvatnog sistema socijalne zaštite i još uvek raširenih predrasuda koje rezultiraju njihovim isključivanjem iz društva. Njih je veoma lako kontrolisati i dovesti ih u stanje potpune zavisnosti od trgovaca. 73 O zdravstvenim rizicima i posledicama po zdravlje žrtava trgovine ljudima, vidi: IOM, UN.GIFT, London School of Hygiene and Tropical Medicine, Caring for Trafficked Persons: Guidance for Health Providers, 2009, p. 17. 62
Zajednički program UNHCR, UNODC i IOM za borbu protiv trgovine ljudima u Srbiji Socioekonomski status Socioekonomski status žrtava bi se mogao opisati kao izuzetno loš, što prema istraživanjima iz ranijeg perioda nije bio slučaj 74 . Većina žrtava je vrlo siromašna, iz siromašnih porodica, bez zaposlenja, a one koje rade — rade povremeno, sezonski, slabo plaćene poslove i to “na crno”. Većina žrtava sa kojima su radili ispitanici iz fokus grupa nemaju ni lična dokumenta, a zbog problema sa prijavom prebivališta ne mogu ni doći do istih. “Pravno nevidljiva” deca, bez matičnog broja, posebno su pogodne mete trgovaca ljudima. Bilo je žrtava koje su poticale iz porodica izbeglih ili interno raseljenih tokom devedesetih godina prošlog veka, ali se većinom radi o porodicama koje su ostale sa nerešenim statusom u teškim ekonomskim i socijalnim prilikama. Opšte je zapažanje da su najranjivije izbeglice i raseljena lica koji žive u kolektivnim centrima, bez perspektiva za promenu statusa. Među njima je najugroženija populacija mladih, “druga generacija izbeglica”, rođena ili odrasla u kolektivnim centrima ili u naseljima velike/male koncentracije stanovništva. Porodice žrtava trgovine su često korisnici MOP-a i njihov ekonomski status je ispod ili na donjoj granici zadovoljenja osnovnih egzistencijalnih potreba, ali ima i porodica čiji je socioekonomski status na nivou donjeg proseka ili je porodica procenjena kao srednjeg ekonomskog statusa, ali disfunkcionalna. Obrazovanje Ispitanici na fokus grupama ističu da je i obrazovni profil žrtava veoma loš. Ima nepismenih, sa nezavršenom osnovnom školom, a najviši obrazovni domet jeste srednja škola. Interesantno je da među žrtvama stranog državljanstva nema nepismenih i da su one višeg obrazovanja (vrlo često višeg i visokog). Međutim, one su siromašne ili dolaze iz porodica u kojima su trpele nasilje, što potencira vezu između siromaštva i uopšte višestruke marginalizacije i viktimizacije trgovinom ljudima. Interesantno je poređenje sa obrazovnim profilom žrtava u prethodnom periodu (2001—2004). Naime, 2003. godine je bilo 50% žrtava poreklom iz Srbije sa visokim obrazovanjem, a 20% u 2004. godini, dok su žrtve stranog porekla i tada bile boljeg obrazovnog profila. 75 Centri za socijalni rad daju slične odgovore. Žrtve su najčešće, kako sami navode, “niskog” ili “nižeg” obrazovanja ili su “napustile osnovnu školu”, a u nekoliko slučajeva bilo je reči o nepismenim licima, pri čemu se navodi da su i “vaspitno zapuštene”. Samo u dva slučaja se pominju osobe ženskog pola sa završenom srednjom školom, starosti 17 odnosno 34 godine. Iako su u većini slučajeva centri radili sa maloletnim licima, pa bi se moglo zaključiti da zbog svog uzrasta žrtve nemaju bolje obrazovanje, to nije tačno, jer se najčešće radilo o devojčicama koje 74 U periodu od 2001. do 2004. godine ekonomski status identifikovanih (i asistiranih) žrtava trgovine ljudima ocenjen je u značajnom broju slučajeva kao prosečan ili kao loš, te se ukazivalo na to da siromaštvo nije najvažniji push faktor za viktimizaciju. Tako je u 2003. godini 57% žrtava poreklom iz Srbije bilo prosečnog ekonomskog statusa, da bi se tek u 2004. godini pojavila polarizacija po ovom pitanju. Naime, pojavljuje se određeni udeo žrtava (35%) veoma lošeg ekonomskog stanja, dok je 15% njih bilo veoma dobro situirano, R. Surtees, op. cit., p. 520. 75 R. Surtees, op. cit., p. 503, p. 518. 63
- Page 11 and 12: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 13 and 14: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 15 and 16: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 17 and 18: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 19 and 20: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 21 and 22: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 23 and 24: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 25 and 26: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 27 and 28: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 29 and 30: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 31 and 32: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 33 and 34: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 35 and 36: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 37 and 38: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 39 and 40: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 41 and 42: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 43 and 44: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 45 and 46: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 47 and 48: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 49 and 50: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 51 and 52: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 53 and 54: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 55 and 56: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 57 and 58: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 59 and 60: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 61: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 65 and 66: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 67 and 68: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 69 and 70: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 71 and 72: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 73 and 74: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 75 and 76: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 77 and 78: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 79 and 80: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 81 and 82: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 83 and 84: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 85 and 86: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 87 and 88: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 89 and 90: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 91 and 92: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 93 and 94: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 95 and 96: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 97 and 98: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 99 and 100: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 101 and 102: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 103 and 104: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 105 and 106: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 107 and 108: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 109 and 110: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 111 and 112: Zajednički program UNHCR, UNODC i
ZAŠTITA ŽRTAVA I PREVENCIJA TRGOVINE LJUDIMA U SRBIJI<br />
Socijalni radnici naglašavaju da porodice romske nacionalnosti nisu<br />
dovoljno integrisane u društvo, ne poznaju dovoljno zakonske propise i žive u<br />
skladu sa svojim običajima i kulturom, odnosno “prodaju žensku decu u skladu sa<br />
običajnim pravom”. U vezi sa romskim porodicama navođeni su i sledeći odgovori<br />
koji govore o materijalnom statusu porodice — “materijalni status karakterističan<br />
za romsku porodicu”, što bi izgleda trebalo tumačiti kao — izuzetno loš. Ovakav<br />
opis ukazuje na postojanje predrasuda vezanih za romske porodice, za koje se<br />
smatra da su nužno siromašne i disfunkcionalne. Neki osnov za ovakav pretpostavljeni<br />
stav može da se pronađe i u broju korisnika usluga centara koji su<br />
romske populacije, pa i u nalazima samog istraživanja.<br />
Zdravstveno stanje<br />
Na fokus-grupnim intervjuima je konstatovano da oko 30% žrtava ima<br />
ozbiljniji zdravstveni problem, da je česta nedovoljna mentalna razvijenost, da<br />
ima osoba s invaliditetom i zavisnika od psihoaktivnih supstanci. Svakako su česti<br />
i problemi sa reproduktivnim zdravljem, što je posledica seksualne eksploatacije<br />
i teških uslova života (obično na ulici). Svi se slažu da u svakom slučaju kod<br />
žrtava postoji psihička izmenjenost kao posledica <strong>trgovine</strong>, nezavisno od drugih<br />
zdravstvenih problema (suicidalne ideje i pokušaji, depresija, anksioznost).<br />
Mnoge žrtve su već narušenog zdravstvenog stanja zbog urođenog<br />
zdravstvenog problema ili češće zbog loših uslova života, trpljenja nasilja u<br />
primarnoj porodici, zbog čega su i ušle u situaciju <strong>trgovine</strong>, što im je dodatno<br />
pogoršalo stanje, ali i usled fizičkog i/ili psihičkog nasilja, života i rada na ulici,<br />
uskraćivanja pristupa zdravstvenoj zaštiti, nezaštićenih seksualnih kontakata,<br />
korišćenja droge i alkohola. 73<br />
I profesionalci iz centara za socijalni rad (odgovarajući na pitanja iz<br />
upitnika) ističu slučajeve <strong>trgovine</strong> osobama sa invaliditetom ili lako mentalno<br />
ometenim u razvoju.<br />
Ove osobe su izuzetno izložene riziku zbog neadekvatnog sistema<br />
socijalne zaštite i još uvek raširenih predrasuda koje rezultiraju njihovim<br />
isključivanjem iz društva. Njih je veoma lako kontrolisati i dovesti ih u stanje<br />
potpune zavisnosti od trgovaca.<br />
73<br />
O zdravstvenim rizicima i posledicama po zdravlje žrtava <strong>trgovine</strong> <strong>ljudima</strong>, vidi: IOM, <strong>UN</strong>.<strong>GIFT</strong>, London School of Hygiene and<br />
Tropical Medicine, Caring for Trafficked Persons: Guidance for Health Providers, 2009, p. 17.<br />
62
Change language