Zastita zrtava i prevencija trgovine ljudima - UN.GIFT.HUB - UN ...

ZAŠTITA ŽRTAVA I PREVENCIJA TRGOVINE LJUDIMA U SRBIJI
U 2009. godini zabeležen je najveći broj maloletnih žrtava (59), međutim,
u odnosu na punoletne žrtve u istoj godini taj broj je ipak nešto manji (59:68).
Disbalans u korist maloletnih žrtava, po pitanju broja, postoji u 2006. i 2008.
godini, ali se ne može reći da je u pitanju značajnije odstupanje. Tako, kada se
uporede podaci o ukupnom broju žrtava i njihovom uzrastu, konstatuje se da je
taj odnos približno jednak, s tim da je u krajnjem rezultatu veći udeo punoletnih
žrtava za ceo period: 56% punoletnih prema 44% maloletnih (grafikon 4).
Uzrast žrtava trgovine ljudima
Punoletne žrtve
225
56%
Maloletne žrtve
180
44%
Punoletne žrtve
Maloletne žrtve
Grafikon 4: Odnos ukupnog broja žrtava prema uzrastu žrtava
Ipak, zabrinjavajuća tendencija porasta broja maloletnih žrtava kao i
snižavanja starosne granice treba da bude jasan indikator za nužne korekcije u
domenu mera prevencije.
Odgovori ispitanika iz centara za socijalni rad oslikavaju drugačiju
uzrasnu strukturu ukupnog broja žrtava: apsolutna je dominacija maloletnih
žrtava i to ženskog pola. U samo četiri slučaja navedene su punoletne žrtve
ženskog pola, i u još četiri slučaja maloletne žrtve muškog pola. Dominacija maloletnih
lica u izveštajima centara za socijalni rad (i to najčešće uzrasta od 12 do
18 godina) u potpunosti odgovara njihovoj tradicionalnoj ulozi — brizi o deci, ali
podaci iz drugih izvora potenciraju i potrebu da se centri više uključe i u direktnu
asistenciju žrtvama koje su punoletne, a jesu najčešće u stanju socijalne potrebe
(sudeći prema ostalim karakteristikama profila žrtava).
Ispitanici iz sfere socijalne zaštite tumače rezultate istraživanja vezane za
starosnu dob u svetlu nadležnosti centara za socijalni rad. Naime, “odgovornost
države u zaštiti maloletnih lica koja je preneta na centre prepoznaju svi akteri na
polju zaštite žrtava trgovine ljudima, te se iz tog razloga u svaki slučaj trgovine
maloletnim licem uključuje nadležni centar, za razliku od slučaja trgovine punoletnim
licem, gde je odluka na samoj žrtvi da prihvati podršku ili ne”. Ipak,
problematično je pitanje odluke punoletne žrtve da “prihvati podršku ili ne”.
Donošenje “validne” odluke bi podrazumevalo da je podrška ponuđena, ili pak da
sama žrtva ima saznanja o tome da ima pravo na pomoć i podršku, a to najčešće
nije slučaj. Punoletstvo (žrtve) se (pre)često neosnovano tumači kao dovoljno za
kompetentnost u odlučivanju i pribavljanju ili posedovanju informacija konkretno
o mogućnostima centra (ili drugih organizacija) da pruži pomoć i podršku. Kada
se uzmu u obzir karakteristike profila punoletnih žrtava trgovine ljudima, postaje
jasno da o potpuno kompetentnom odlučivanju ne može biti reči.
Kada se dovedu u vezu podaci koje prezentuje Republički zavod za so-
58