Zastita zrtava i prevencija trgovine ljudima - UN.GIFT.HUB - UN ...

Zajednički program UNHCR, UNODC i IOM za borbu protiv trgovine ljudima u Srbiji
izjasniti da ne žele ili im nisu potrebne usluge centra za socijalni rad, a uključivanje
centra je obavezno u svakom slučaju kada je žrtva maloletna;
• Žrtve koje identifikuje centar za socijalni rad (npr. dete o kojem policija
direktno prosleđuje informaciju centru) vrlo često ne dospevaju na evidenciju
Službe, jer centar za socijalni rad ne sagledava potrebu da o tome izveštava ovo
telo. Naime, centar je primenio mere (npr. starateljstvo) i pružio usluge iz svoje
nadležnosti, procenjeno je da ne postoji potreba žrtve za nekim dodatnim vidom
podrške (ili je centar ne prepoznaje), a obaveza da izveštava Službu kao centralno
telo za zaštitu žrtava trgovine ljudima nije dovoljno apostrofirana, odnosno
ne postoji odgovarajući akt koji upućuje centar na ovu obavezu (instrukcija ili
uputstvo nadležnog ministarstva);
• Najčešći razlog je neprepoznavanje žrtve kao žrtve trgovine ljudima od
strane centra za socijalni rad. Ovo podrazumeva one situacije kada žrtva trgovine
koristi neku uslugu centra, ali po nekom drugom osnovu (npr. dete koje je zlostavljano
od strane roditelja — postojala je prinuda na prošnju, u pozadini je krivično
delo trgovine ljudima, centar upućuje dete na smeštaj i ne evidentira ga kao žrtvu
trgovine ljudima, već kao žrtvu zlostavljanja).
Ilustrativan je slučaj Centra za socijalni rad iz Subotice koji je izvestio da je
2008. godine evidentirao neke aktivnosti sa 81 žrtvom trgovine ljudima, a 2009.
godine sa 90 žrtava. Pri tom Služba evidentira u 2008. godini 2, a u 2009. godini
8 žrtava za koje je bio nadležan CSR Subotica. Može se zaključiti da ili veliki broj
lica nije upućen na Službu, odnosno Služba nije obavešena o njima, ili prepoznavanje
nije dobro izvršeno — u datim slučajevima, ili u većini, ne radi se o žrtvama
trgovine ljudima. S obzirom na to da se radi o gradu koji se nalazi u osetljivom
pograničnom području, osnovana je pretpostavka da je posredi neadekvatno
prepoznavanje i da se najverovatnije ovi brojevi odnose na ilegalne migrante.
Jasno je da jedinstvenih pokazatelja o broju žrtava nema, ali bi i dalje (dok
se ne reformiše način prikupljanja podataka) trebalo koristiti kao najobuhvatniju
i najpouzdaniju statistiku Službe. Isto je i sa podacima koji oslikavaju profil žrtava
(i potencijalnih žrtava). Zbog toga se u daljoj analizi polazi od podataka Službe,
a isti se dopunjuju podacima prikupljenim tokom fokus-grupnih i dubinskih intervjua
i odgovorima do kojih se došlo putem upitnika koji su popunjavani u centrima
za socijalni rad i prekršajnim sudovima.
Uzrast
Po pitanju uzrasta žrtava, može se konstatovati porast broja maloletnih
žrtava u posmatranom periodu, i to utrostručenog broja u 2006. u odnosu na
prethodnu godinu, što se može dovesti u vezu i sa boljim i efikasnijim funkcionisanjem
sistema detekcije i identifikacije. 2005. godine je zabeležen i najmanji
broj maloletnih žrtava u odnosu na punoletne (11 : 42). Značajan udeo maloletnih
žrtava u posmatranom periodu predstavlja nastavak trenda uočenog u 2003. i
2004. godini kada je broj maloletnih žrtava srpskog porekla bio 20%, odnosno
65% 68 .
68
R. Surtees, Second Annual Report on Victims of Trafficking in South-Eastern Europe, IOM, 2005, p. 514.
57