Zastita zrtava i prevencija trgovine ljudima - UN.GIFT.HUB - UN ...

More documents

Recommendations

Info

ZAŠTITA ŽRTAVA I PREVENCIJA TRGOVINE LJUDIMA U SRBIJI prikuplja podatke o radu centara za socijalni rad (kroz godišnje izveštaje koje centri dostavljaju po postojećem formatu) i sačinjava na godišnjem nivou analizu izveštaja o radu centara za socijalni rad u Srbiji. Pitanje o trgovini ljudima uvedeno je tek 2006. godine, ali se podacima za tu godinu ne raspolaže, dok pre toga centri nisu statistički beležili rad sa ovom grupom korisnika. Dakle, od 2007. godine se realizuje obaveza praćenja broja žrtava trgovine ljudima koje se pojavljuju kao korisnici usluga centra za socijalni rad, i to po starosnim grupama (deca i omladina, odrasla lica, ostarela lica). Ono što u ovim izveštajima nedostaje jeste praćenje aktivnosti, mera i usluga koje su realizovane, primenjene i pružene žrtvama trgovine ljudima, što bi takođe mogao biti jedan od zadataka u narednom periodu. Ni ovi podaci nisu kompatibilni sa podacima kojima raspolaže Služba, što je još jedan primer neadekvatnosti, odnosno nepostojanja adekvatnog sistema prikupljanja podataka. Naime, aktivnosti vezane za zaštitu žrtava trgovine ljudima imalo je 60 centara 64 , a prema izveštaju Službe podaci potiču sa teritorija za koje je nadležno 59 centara. Takođe, Služba navodi da nisu sve žrtve koristile usluge centara, što znači da se podaci ne podudaraju, a mogući razlog leži i u neadekvatnoj razmeni informacija između centara i Službe. Pored pomenutih nekompatibilnosti, nijedan od pomenutih sistema sam ne pruža dovoljno sveobuhvatnih informacija o profilu žrtve, načinima regrutacije, eksploatacije, uzrocima vulnerabilnosti, potrebama žrtava, merama direktne asistencije, procesu (re)integracije/socijalnog uključivanja i drugim pokazateljima neophodnim za unapređenje nacionalnog mehanizma upućivanja, kao i generalno borbe protiv trgovine ljudima. Moglo bi se reći da u ovom smislu prednost i dalje imaju podaci Službe, jer ona vodi podatke o životnim pričama svake žrtve sa kojom je bila u kontaktu, ali, kao što smo već rekli, to nisu sve žrtve. Osim toga, institucije nadležne za definisanje javnih politika i donošenje mera u ovoj oblasti raspolažu veoma malim kapacitetima za analizu postojećih podataka i trendova, kao i analizu međunarodnih standarda i dobrih praksi. Neophodno bi bilo ustanoviti poseban mehanizam za praćenje i procenu trendova u oblasti trgovine ljudima, te za vrednovanje preduzetih mera i redovno izveštavanje relevantnih nacionalnih i međunarodnih subjekata. To bi mogao biti nacionalni izvestilac koga preporučuje Predlog direktive Evropskog parlamenta i Saveta o sprečavanju i suzbijanju trgovine ljudima i zaštite žrtava, koji se ukida Okvirna odluka 2002/629/JHA. 65 Broj žrtava Prema podacima Službe, broj identifikovanih žrtava pokazuje rast za osam, odnosno devet žrtava u prve tri godine posmatranog perioda, da bi 2008. došlo do umanjenja za pet, a onda do naglog skoka 2009. godine kada je broj žrtava više nego udvostručen u odnosu na početak posmatranog perioda (127: 53). I u 2010. godini identifikovan je značajan broj žrtava kada se ima u vidu da se radi o podacima za nepunu godinu, tačnije za prvih osam meseci 2010. godine (48). 64 Iako u Srbiji funkcioniše 139 centara za socijalni rad, prema izveštajima o radu koje analizira Republički zavod za socijalnu zaštitu, sa žrtvama trgovine se sretalo manje od polovine njih. 65 Proposal for a Directive of the European Parliament and the Council on Preventing and Combating Trafficking in Human Beings, and Protecting Victims, repealing Framework Decision 2002/629/JHA, Brussels, 29. 3. 2010. COM(2010)95 final. 54
Zajednički program UNHCR, UNODC i IOM za borbu protiv trgovine ljudima u Srbiji 140 120 Podaci Službe za koordinaciju zaštite žrtava trgovine ljudima 127 100 80 60 53 62 60 55 48 40 20 0 2005. 2006. 2007. 2008. 2009. 2010. Broj žrtava trgovine ljudima Grafikon 1: Broj identifikovanih žrtava trgovine ljudima u periodu od 2005. do (31. avgusta) 2010. godine Policijska statistika (grafikon 2) takođe beleži porast broja žrtava u posmatranom periodu, s tim da je najveći broj žrtava zabeležen 2007. godine, što je jedini slučaj u kome policijski podaci predstavljaju veći broj žrtava nego podaci Službe. Ovo bi značilo da 36 žrtava nije upućeno na Službu, koja je jedina ovlašćena da vrši identifikaciju, odnosno da ova lica nisu uključena u aktuelni sistem pomoći i zaštite preko Službe. U ostalim slučajevima policijska statistika beleži manji broj žrtava nego statistika Službe, što je logičnije, a može se objasniti time što se status žrtve ne vezuje za podnošenje krivične prijave protiv osumnjičenog u datom slučaju i označavanje žrtve kao oštećenog lica. Samo u 2008. godini postoji poklapanje po pitanju ukupnog broja žrtava utvrđenog od strane Službe i broja žrtava koji je zabeležila policija. Ili se radi o u potpunosti usklađenom radu ovih službi, ili ponovo nisu sve žrtve identifikovane kao takve, jer je, kao što je rečeno, realnije očekivati manji broj žrtava koji figuriše u policijskoj statistici. Na ovom mestu treba pomenuti i upadljiv nedostatak podataka o krivičnim postupcima koji se vode za krivično delo trgovine ljudima (ili srodno delo) a oštećeno lice je identifikovano kao žrtva trgovine ljudima. I po ovom pitanju se razlikuju evidencije pojedinih aktera, ali niko nema potpune podatke. Služba, koja bi trebalo da ima neku vrstu centralne baze podataka o žrtvama trgovine ljudima, pa tako i o njihovom učešću u postupcima, podatke ovakve vrste ne poseduje. Zapravo, ne poseduje potpune podatke. Kako je njena predstavnica istakla, Služba poseduje podatke o podnetim krivičnim prijavama za one slučajeve za koje dobije obaveštenje od policije, a u vezi su sa žrtvama koje su upućene u neki od programa. Služba poseduje podatke (bar okvirne) o postupcima u kojima učestvuju žrtve koje dobijaju pozive preko Službe. O tome kako postupci teku, u kojoj su fazi, koji se problemi javljaju, koju vrstu asistencije žrtve imaju ili im je potrebna i slično, Služba podatke dobija tek sporadično, najčešće usmeno. Kako ni sama policija nema podataka o razvoju postupka po podnetoj krivičnoj prijavi (osim ako sama ne traži informacije 66 ), to ni Služba ne dobija nikakve podatke o onim slučajevima u kojima su žrtve lica koja nisu u nekom od skloništa, odnosno ne učestvuju u 66 Predstavnik policije kaže: “Mi uglavnom pratimo šta je bilo sa prijavom kad je velika prijava, kad je veliko delo. Džet-set, na primer”. Drugi predstavnik policije je izneo da on traži i prvostepene presude kako bi “korigovali svoj dalji rad”. A nekada “žrtva traži da je pratimo na suđenju, da budemo uz nju, pa tako onda i propratimo slučaj”. 55
Page 3 and 4: ZAŠTITA ŽRTAVA I PREVENCIJA TRGOV
Page 5 and 6: Zajednički program UNHCR, UNODC i
Page 53: Zajednički program UNHCR, UNODC i
Page 105 and 106:
Zajednički program UNHCR, UNODC i
Page 107 and 108:
Page 109 and 110:
Page 111 and 112:
Page 113 and 114:
Page 115 and 116:
Page 117 and 118:
Page 119 and 120:
Page 121 and 122:
Page 123 and 124:
Page 125 and 126:
Page 127 and 128:
Page 129 and 130:
Page 131 and 132:
Page 133 and 134:
Page 135 and 136:
Page 137 and 138:
Page 139 and 140:
Page 141 and 142:
Page 143 and 144:
Page 145 and 146:
Page 147 and 148:
Page 149 and 150:
Page 151 and 152:
Page 153 and 154:
Page 155 and 156:
Page 157 and 158:
Page 159 and 160:
Page 161 and 162:
Page 163 and 164:
Page 165 and 166:
Page 167 and 168:
Page 169 and 170:
Page 171 and 172:
Page 173 and 174:
Page 175 and 176:
Page 177 and 178:
Page 179 and 180:
Page 181 and 182:
Page 183 and 184:
Page 185 and 186:
Page 188:
show all

Zastita zrtava i prevencija trgovine ljudima - UN.GIFT.HUB - UN ...

Create successful ePaper yourself

Delete template?

Save as template?