Zastita zrtava i prevencija trgovine ljudima - UN.GIFT.HUB - UN ...

More documents

Recommendations

Info

ZAŠTITA ŽRTAVA I PREVENCIJA TRGOVINE LJUDIMA U SRBIJI Što se tiče dece koja žive i rade na ulici i dece bez roditeljskog staranja, ključne teme su bile: • sam pojam trgovine ljudima • samoprocena faktora koji su doveli ili mogu da dovedu do rizika od trgovine ljudima • situacije u kojoj se trenutno nalaze: obrazovni, ekonomski, građanskopravni status, zdravstveno stanje, interesovanja • osećanje sigurnosti s obzirom na izloženost različitim pretnjama (od fizičkog nasilja, preko diskriminacije do siromaštva i potpune isključenosti) • ambicije i sagledavanje mogućnosti za izlazak iz situacije rizika • prethodna saznanja o fenomenu trgovine ljudima i načini dolaska do tih saznanja • saradnja i poverenje u institucije i organizacije građanskog društva • shvatanje pojma nasilja i pojma eksploatacije • razlozi za ulazak u rizične odnose • specifične situacije za koje postoji sumnja da se radilo o vrbovanju i trgovini ljudima ili pokušajima za vrbovanje/konkretne situacije rizika i/ili eksploatacije • mogućnosti koje pruža sistem i saznanja o uslugama koje bi trebalo da se pružaju u okvirima različitih sistema (pre svega socijalne i zdravstvene zaštite) • specifične preporuke za unapređivanje sistema prevencije i zaštite u vezi s ovom ciljnom grupom Osim pomenutih, analizirani su dostupni podaci Službe za koordinaciju zaštite žrtava trgovine ljudima, Republičkog zavoda za socijalnu zaštitu i MUP-a RS u cilju rasvetljavanja trendova u ovoj oblasti u Republici Srbiji. Sekundarnim istraživanjem dobijeni su podaci o postojećim programima direktne asistencije i prevencije kroz različite izveštaje, studije i publikacije organizacija aktivnih u ovoj oblasti, a studija slučaja poslužila je za analizu mogućeg postupanja u procesu zaštite žrtava trgovine ljudima i problema na koje se nailazi u ovom procesu. TRENDOVI U OBLASTI TRGOVINE LJUDIMA U REPUB- LICI SRBIJI S obzirom na to da se efikasnost preduzetih mera direktne asistencije i prevencije trenutno može meriti samo posredno — putem sagledavanja trendova u oblasti trgovine ljudima — to je bilo neophodno i njih istražiti. Svakako, poznavanje trendova jeste nužno i u kreiranju novih ili korekciji i prilagođavanju postojećih programa kako prevencije tako i direktne asistencije. Na ovom mestu biće predstavljeni i analizirani podaci za posmatrani period i to oni koji se tiču kretanja broja žrtava trgovine, njihovog profila (uzrasta, pola, nacionalnosti, obrazovanja, porodičnog, socioekonomskog statusa) i metoda regrutacije i tipa eksploatacije. Pošto ne postoji jedinstvena, centralizovana baza podataka, bilo je nužno podatke prikupiti iz različitih izvora i iste upoređivati i analizirati. Prema nave- 52
Zajednički program UNHCR, UNODC i IOM za borbu protiv trgovine ljudima u Srbiji denim parametrima biće predstavljeni podaci do kojih se došlo kako analizom izveštaja kojima raspolažu relevantni akteri, tako i putem fokus-grupnih intervjua i upitnika koji su popunjavani u centrima za socijalni radi i sudovima za prekršaje. Neophodno je pomenuti i to da je analiza statističkih podataka MUP-a za period pre 2006. godine otežana, s obzirom na to da je do 1. 1. 2006. (kada je na snagu stupio Krivični zakonik) u okvire trgovine ljudima moglo ući i delo krijumčarenja ljudi. Sa druge strane, jasno je da se analiza vezana za viktimološku dimenziju fenomena ne može dosledno izvesti samo na osnovu podataka koji se odnose na samu inkriminaciju trgovine ljudima, već da fokus mora biti širi zbog toga što još uvek postoji mogućnost da delo koje u suštini jeste trgovina ljudima ne bude kvalifikovano kao takvo iz različitih razloga (npr. zbog nedostatka dokaza ili problema sa tumačenjem obeležja dela). Uostalom, u aktuelnom sistemu zaštite žrtava trgovine ljudima ne insistira se na formalnoj identifikaciji koju donosi krivični postupak za delo trgovine ljudima, te žrtva trgovine ne mora biti i oštećena krivičnim delom, već može (i mora) biti tretirana kao žrtva i ako krivični postupak nije vođen ili je obustavljen. Na samom početku treba istaći da je jedan od velikih problema u unapređenju mehanizama za suprotstavljanje trgovini ljudima i zaštitu žrtava upravo nedostatak jedinstvenog pristupa praćenju i analizi trendova u trgovini ljudima među ključnim akterima. Tako se najčešće citiraju podaci Službe za koordinaciju zaštite žrtava trgovine ljudima i MUP-a, mada i druge organizacije raspolažu svojim evidencijama, odnosno izveštajima sa drugačijim podacima. Sve pomenute statistike se razlikuju na prvom mestu po broju žrtava koji prezentuju, ali i po drugim varijablama, pa je veliki problem izvođenje u potpunosti validnih zaključaka, mada su i oni koji se mogu izvesti dovoljni da posluže kao putokaz za dalje usavršavanje politika zaštite žrtava (i uopšte suprotstavljanja trgovini ljudima). A već sama konstatacija da sistem prikupljanja podataka nije dobar ukazuje na potrebu za rešavanjem jednog važnog problema. Tako Služba za koordinaciju zaštite žrtava trgovine ljudima raspolaže podacima o broju žrtava, osnovnim parametrima profila, metodama regrutacije i vrstama eksploatacije, dok MUP vodi evidencije vezane za krivična dela, odnosno krivične prijave i oštećena lica, ali i raspolaže podacima o uzrastu i državljanstvu žrtava i tipu eksploatacije. I nevladine organizacije koje se bave zaštitom žrtava trgovine ljudima (ili potencijalnim žrtvama) imaju svoje izveštaje i podatke koje vode u zavisnosti od delatnosti kojima se bave, odnosno usluga koje pružaju, i naravno internih pravila vezanih za prikupljanje i evidentiranje podataka. Tako se podaci različitih aktera značajno razlikuju, pa njihovo upoređivanje i analiziranje otvara mogućnosti različitih interpretacija i zaključivanja. Na primer: “NVO ASTRA je tokom 2008. godine identifikovala 16 žrtava trgovine ljudima, ali je, kako stoji u izveštaju Službe za koordinaciju zaštite žrtava trgovine ljudima, samo jedna žrtva bila upućena na Službu, odnosno, Služba je o njoj obaveštena i uključena u koordinaciju aktivnosti pružanja potrebnih oblika pomoći i podrške. To upućuje na zaključak da podaci za preostalih 15 žrtava koje je identifikovala NVO ASTRA postoje u evidenciji ove nevladine organizacije, ali ne i Službe” 63 , a ovo otvara pitanje i identifikacije i funkcionisanja samog mehanizma upućivanja. Odnedavno podatke o žrtvama trgovine ljudima prikuplja i Republički zavod za socijalnu zaštitu. Naime, Zavod, u skladu sa svojim programom rada, 63 V. Nikolić-Ristanović, S.Ćopić, Pomoć i podrška ženama žrtvama trgovine u Srbiji, Viktimološko društvo Srbije, Beograd, 2010, str. 72. 53
Page 3 and 4: ZAŠTITA ŽRTAVA I PREVENCIJA TRGOV
Page 5 and 6: Zajednički program UNHCR, UNODC i
Page 51: Zajednički program UNHCR, UNODC i
Page 103 and 104:
Zajednički program UNHCR, UNODC i
Page 105 and 106:
Page 107 and 108:
Page 109 and 110:
Page 111 and 112:
Page 113 and 114:
Page 115 and 116:
Page 117 and 118:
Page 119 and 120:
Page 121 and 122:
Page 123 and 124:
Page 125 and 126:
Page 127 and 128:
Page 129 and 130:
Page 131 and 132:
Page 133 and 134:
Page 135 and 136:
Page 137 and 138:
Page 139 and 140:
Page 141 and 142:
Page 143 and 144:
Page 145 and 146:
Page 147 and 148:
Page 149 and 150:
Page 151 and 152:
Page 153 and 154:
Page 155 and 156:
Page 157 and 158:
Page 159 and 160:
Page 161 and 162:
Page 163 and 164:
Page 165 and 166:
Page 167 and 168:
Page 169 and 170:
Page 171 and 172:
Page 173 and 174:
Page 175 and 176:
Page 177 and 178:
Page 179 and 180:
Page 181 and 182:
Page 183 and 184:
Page 185 and 186:
Page 188:
show all

Zastita zrtava i prevencija trgovine ljudima - UN.GIFT.HUB - UN ...

You also want an ePaper? Increase the reach of your titles

Delete template?

Save as template?