Zastita zrtava i prevencija trgovine ljudima - UN.GIFT.HUB - UN ...

More documents

Recommendations

Info

ZAŠTITA ŽRTAVA I PREVENCIJA TRGOVINE LJUDIMA U SRBIJI Zakon o zdravstvenoj zaštiti Ovaj zakon je izjednačio strane državljane žrtve trgovine ljudima sa građanima Srbije u pogledu ostvarenja prava na zdravstvene usluge koje su obuhvaćene obaveznim zdravstvenim osiguranjem (čl. 241) 29 . Na ovaj način ostvareni su međunarodni standardi koji se tiču minimuma pomoći koja se pruža žrtvama trgovine ljudima, a medicinska pomoć je upravo u tom okviru (pored psihološke i pravne). Međutim, problem nastaje u praksi, u vezi sa potvrdom o statusu žrtve koju izdaje Služba (tj. da je lice identifikovano kao žrtva trgovine ljudima), a koja još uvek izaziva čuđenje u ustanovama zdravstvene zaštite ili nailazi na odbijanje pružanja usluga. Ovakav postupak vodi stigmatizaciji žrtve, a ne dovodi do rešenja problema, odnosno pružanja medicinske pomoći koju Zakon o zdravstvenoj zaštiti obećava. Moglo bi se zaključiti da zdravstvene ustanove nisu upoznate sa svojim obavezama u pogledu pružanja pomoći žrtvama trgovine ljudima i da način na koji se one samolegitimišu nije dobar (štaviše, često je traumatizujući za žrtvu). Treba napomenuti da se navedenim zakonskim rešenjem ne pokrivaju sekundarna i tercijerna zdravstvena zaštita, a često su usluge ovih sektora u fazi rehabilitacije, odnosno reintegracije žrtve neophodne. Još uvek nerešen problem jeste i onaj koji se tiče diskriminacije domaćih žrtava, s obzirom na to da one najčešće ne poseduju (bar u prvo vreme) zdravstvenu knjižicu niti ličnu kartu, odnosno prijavu prebivališta, na osnovu kojih bi regulisale svoje pravo na zdravstvenu zaštitu. Za rešenje problema domaćih žrtava bez lične karte i prijave prebivališta mogao bi se usvojiti dobar primer iz Hrvatske. Tamo je Instrukcijom o regulisanju boravka žrtava trgovine ljudima (takođe izdatoj od strane ministra policije) predviđen i rešen ovakav slučaj izdavanjem lične karte na osnovu prijave na određenu adresu. 30 Zakon o potvrđivanju Konvencije Saveta Evrope o borbi protiv trgovine ljudima 31 Značajan korak u ostvarivanju zaštite žrtava trgovine ljudima ostvaren je ratifikacijom ovog pravnoobavezujućeg međunarodnog dokumenta 14. aprila 2009. godine. Konvencija sadrži čvršće postavljene i preciznije formulisane dužnosti i obavezne mere 32 koje države moraju preduzeti po pitanju zaštite žrtava. Reč je o zaštiti koja ne znači uslovljavanje i, praktično, prinudu žrtve na saradnju u zamenu za određene vidove pomoći, već poštovanje njenih ljudskih prava i potreba. Tako konvencija naglašava da identifikacija žrtve ne sme zavisiti od krivičnog gonjenja trgovaca i ne sme biti njime uslovljena. Sve dok 29 Zakon o zdravstvenoj zaštiti, “Službeni glasnik RS”, br. 107/05. 30 V. Pleša - Golubović, “Croatia”, in: J. Škrnjug (ed.) Mechanism fot the Monitoring of Trafficking in Human Beings Phenomenon, Belgrade: IOM, KBF, pp. 37—60. 31 Zakon o potvrđivanju Konvencije Saveta Evrope o borbi protiv trgovine ljudima, “Službeni glasnik RS — Međunarodni ugovori”, br. 19/09. 32 Vidi: Glava III — Mere za zaštitu i unapređenje prava žrtava, kojima se garantuje ravnopravnost polova. 24
Zajednički program UNHCR, UNODC i IOM za borbu protiv trgovine ljudima u Srbiji traje proces identifikacije osoba ne sme biti udaljena sa teritorije zemlje i mora joj biti pružena pomoć u fizičkom, psihološkom i socijalnom oporavku, kao i u sferi bezbednosti i zaštite. Deca uživaju posebnu zaštitu. U slučaju kada se ne može utvrditi starost lica, ali je moguće da je u pitanju dete, osoba se ima smatrati detetom i kao takva uživati posebne vidove zaštite. Konvencija propisuje posebne korake koje treba preduzeti kada se utvrdi da se radi o detetu bez pratnje. Država treba da: obezbedi zastupanje tog deteta od strane zakonitog staratelja, organizacije ili organa koji postupaju u najboljem interesu deteta; preduzme potrebne mere za utvrđivanje identiteta i državljanstva deteta; preduzme sve što je potrebno kako bi se pronašla porodica deteta, ako je to u najboljem interesu deteta. Država treba da zaštiti i privatan život i identitet žrtava. Lični podaci se čuvaju i koriste u skladu sa Konvencijom o zaštiti pojedinaca u pogledu automatske obrade ličnih podataka. 33 Treba usvojiti i mere kojima će se posebno zaštititi podaci koji omogućavaju identifikaciju deteta žrtve, kako ne bi bili objavljeni putem medija ili na drugi način, osim izuzetno (npr. u cilju lakšeg pronalaženja članova porodice). Mere koje treba da obezbede minimum pomoći radi fizičkog, psihološkog i socijalnog oporavka uključuju: siguran smeštaj, psihološku i materijalnu podršku, pristup hitnoj medicinskoj zaštiti, usluge prevođenja i tumačenja, savetovanje i informisanje o pravima, službama/uslugama za žrtve trgovine ljudima, pomoć u ostvarivanju prava u toku krivičnog postupka, pristup obrazovanju (za decu). Svaka država mora da se pobrine za bezbednost žrtve i njenu zaštitu. Ovaj minimum se mora obezbediti svakoj žrtvi, uključujući i lice za koje postoji osnovana sumnja da je žrtva (dok traje proces identifikacije). Takođe, država treba da im obezbedi pristup tržištu rada, profesionalnom osposobljavanju i obrazovanju, što treba da omogući njihovu integraciju u društvo i ponovno preuzimanje kontrole nad sopstvenim životom. Naravno, usluge koje se pružaju žrtvama treba da se vrše uz njihovu punu obaveštenost i pristanak. Prema st. 5. čl. 12. pomoć može biti pružena u saradnji sa nevladinim ili drugim relevantnim organizacijama angažovanim na pružanju pomoći žrtvama. Ipak, odgovornost za ispunjavanje obaveza iz konvencije leži na državama. Samim tim one moraju da preduzmu neophodne korake da se pobrinu da žrtve prime pomoć na koju imaju pravo, naročito tako što će se starati da službe za prihvat, zaštitu i pružanje pomoći budu adekvatno i na vreme finansirane. Žrtve trgovine ljudima koje nelegalno borave u određenoj državi imaju pravo na minimum 30 dana boravka na njenoj teritoriji kako bi se oporavile i pobegle od uticaja trgovaca i/ili donele informisanu odluku o saradnji sa nadležnim organima. Ovo znači da će žrtva, pošto joj bude ukazana neophodna pomoć i zaštita (minimum zaštite o kome je bilo reči), a budu joj predočene 33 Zakon o potvrđivanju Konvencije o zaštiti lica u odnosu na automatsku obradu ličnih podataka, “Službeni list SRJ — Međunarodni ugovori”, br. 1/92, i “Službeni list SCG — Međunarodni ugovori”, br. 11/05 — dr. zakon. 25
Page 3 and 4: ZAŠTITA ŽRTAVA I PREVENCIJA TRGOV
Page 5 and 6: Zajednički program UNHCR, UNODC i
Page 23: Zajednički program UNHCR, UNODC i
Page 75 and 76:
Zajednički program UNHCR, UNODC i
Page 77 and 78:
Page 79 and 80:
Page 81 and 82:
Page 83 and 84:
Page 85 and 86:
Page 87 and 88:
Page 89 and 90:
Page 91 and 92:
Page 93 and 94:
Page 95 and 96:
Page 97 and 98:
Page 99 and 100:
Page 101 and 102:
Page 103 and 104:
Page 105 and 106:
Page 107 and 108:
Page 109 and 110:
Page 111 and 112:
Page 113 and 114:
Page 115 and 116:
Page 117 and 118:
Page 119 and 120:
Page 121 and 122:
Page 123 and 124:
Page 125 and 126:
Page 127 and 128:
Page 129 and 130:
Page 131 and 132:
Page 133 and 134:
Page 135 and 136:
Page 137 and 138:
Page 139 and 140:
Page 141 and 142:
Page 143 and 144:
Page 145 and 146:
Page 147 and 148:
Page 149 and 150:
Page 151 and 152:
Page 153 and 154:
Page 155 and 156:
Page 157 and 158:
Page 159 and 160:
Page 161 and 162:
Page 163 and 164:
Page 165 and 166:
Page 167 and 168:
Page 169 and 170:
Page 171 and 172:
Page 173 and 174:
Page 175 and 176:
Page 177 and 178:
Page 179 and 180:
Page 181 and 182:
Page 183 and 184:
Page 185 and 186:
Page 188:
show all

Zastita zrtava i prevencija trgovine ljudima - UN.GIFT.HUB - UN ...

Create successful ePaper yourself

Delete template?

Save as template?