Zastita zrtava i prevencija trgovine ljudima - UN.GIFT.HUB - UN ...
Zastita zrtava i prevencija trgovine ljudima - UN.GIFT.HUB - UN ... Zastita zrtava i prevencija trgovine ljudima - UN.GIFT.HUB - UN ...
ZAŠTITA ŽRTAVA I PREVENCIJA TRGOVINE LJUDIMA U SRBIJI Zakon o zdravstvenoj zaštiti Ovaj zakon je izjednačio strane državljane žrtve trgovine ljudima sa građanima Srbije u pogledu ostvarenja prava na zdravstvene usluge koje su obuhvaćene obaveznim zdravstvenim osiguranjem (čl. 241) 29 . Na ovaj način ostvareni su međunarodni standardi koji se tiču minimuma pomoći koja se pruža žrtvama trgovine ljudima, a medicinska pomoć je upravo u tom okviru (pored psihološke i pravne). Međutim, problem nastaje u praksi, u vezi sa potvrdom o statusu žrtve koju izdaje Služba (tj. da je lice identifikovano kao žrtva trgovine ljudima), a koja još uvek izaziva čuđenje u ustanovama zdravstvene zaštite ili nailazi na odbijanje pružanja usluga. Ovakav postupak vodi stigmatizaciji žrtve, a ne dovodi do rešenja problema, odnosno pružanja medicinske pomoći koju Zakon o zdravstvenoj zaštiti obećava. Moglo bi se zaključiti da zdravstvene ustanove nisu upoznate sa svojim obavezama u pogledu pružanja pomoći žrtvama trgovine ljudima i da način na koji se one samolegitimišu nije dobar (štaviše, često je traumatizujući za žrtvu). Treba napomenuti da se navedenim zakonskim rešenjem ne pokrivaju sekundarna i tercijerna zdravstvena zaštita, a često su usluge ovih sektora u fazi rehabilitacije, odnosno reintegracije žrtve neophodne. Još uvek nerešen problem jeste i onaj koji se tiče diskriminacije domaćih žrtava, s obzirom na to da one najčešće ne poseduju (bar u prvo vreme) zdravstvenu knjižicu niti ličnu kartu, odnosno prijavu prebivališta, na osnovu kojih bi regulisale svoje pravo na zdravstvenu zaštitu. Za rešenje problema domaćih žrtava bez lične karte i prijave prebivališta mogao bi se usvojiti dobar primer iz Hrvatske. Tamo je Instrukcijom o regulisanju boravka žrtava trgovine ljudima (takođe izdatoj od strane ministra policije) predviđen i rešen ovakav slučaj izdavanjem lične karte na osnovu prijave na određenu adresu. 30 Zakon o potvrđivanju Konvencije Saveta Evrope o borbi protiv trgovine ljudima 31 Značajan korak u ostvarivanju zaštite žrtava trgovine ljudima ostvaren je ratifikacijom ovog pravnoobavezujućeg međunarodnog dokumenta 14. aprila 2009. godine. Konvencija sadrži čvršće postavljene i preciznije formulisane dužnosti i obavezne mere 32 koje države moraju preduzeti po pitanju zaštite žrtava. Reč je o zaštiti koja ne znači uslovljavanje i, praktično, prinudu žrtve na saradnju u zamenu za određene vidove pomoći, već poštovanje njenih ljudskih prava i potreba. Tako konvencija naglašava da identifikacija žrtve ne sme zavisiti od krivičnog gonjenja trgovaca i ne sme biti njime uslovljena. Sve dok 29 Zakon o zdravstvenoj zaštiti, “Službeni glasnik RS”, br. 107/05. 30 V. Pleša - Golubović, “Croatia”, in: J. Škrnjug (ed.) Mechanism fot the Monitoring of Trafficking in Human Beings Phenomenon, Belgrade: IOM, KBF, pp. 37—60. 31 Zakon o potvrđivanju Konvencije Saveta Evrope o borbi protiv trgovine ljudima, “Službeni glasnik RS — Međunarodni ugovori”, br. 19/09. 32 Vidi: Glava III — Mere za zaštitu i unapređenje prava žrtava, kojima se garantuje ravnopravnost polova. 24
Zajednički program UNHCR, UNODC i IOM za borbu protiv trgovine ljudima u Srbiji traje proces identifikacije osoba ne sme biti udaljena sa teritorije zemlje i mora joj biti pružena pomoć u fizičkom, psihološkom i socijalnom oporavku, kao i u sferi bezbednosti i zaštite. Deca uživaju posebnu zaštitu. U slučaju kada se ne može utvrditi starost lica, ali je moguće da je u pitanju dete, osoba se ima smatrati detetom i kao takva uživati posebne vidove zaštite. Konvencija propisuje posebne korake koje treba preduzeti kada se utvrdi da se radi o detetu bez pratnje. Država treba da: obezbedi zastupanje tog deteta od strane zakonitog staratelja, organizacije ili organa koji postupaju u najboljem interesu deteta; preduzme potrebne mere za utvrđivanje identiteta i državljanstva deteta; preduzme sve što je potrebno kako bi se pronašla porodica deteta, ako je to u najboljem interesu deteta. Država treba da zaštiti i privatan život i identitet žrtava. Lični podaci se čuvaju i koriste u skladu sa Konvencijom o zaštiti pojedinaca u pogledu automatske obrade ličnih podataka. 33 Treba usvojiti i mere kojima će se posebno zaštititi podaci koji omogućavaju identifikaciju deteta žrtve, kako ne bi bili objavljeni putem medija ili na drugi način, osim izuzetno (npr. u cilju lakšeg pronalaženja članova porodice). Mere koje treba da obezbede minimum pomoći radi fizičkog, psihološkog i socijalnog oporavka uključuju: siguran smeštaj, psihološku i materijalnu podršku, pristup hitnoj medicinskoj zaštiti, usluge prevođenja i tumačenja, savetovanje i informisanje o pravima, službama/uslugama za žrtve trgovine ljudima, pomoć u ostvarivanju prava u toku krivičnog postupka, pristup obrazovanju (za decu). Svaka država mora da se pobrine za bezbednost žrtve i njenu zaštitu. Ovaj minimum se mora obezbediti svakoj žrtvi, uključujući i lice za koje postoji osnovana sumnja da je žrtva (dok traje proces identifikacije). Takođe, država treba da im obezbedi pristup tržištu rada, profesionalnom osposobljavanju i obrazovanju, što treba da omogući njihovu integraciju u društvo i ponovno preuzimanje kontrole nad sopstvenim životom. Naravno, usluge koje se pružaju žrtvama treba da se vrše uz njihovu punu obaveštenost i pristanak. Prema st. 5. čl. 12. pomoć može biti pružena u saradnji sa nevladinim ili drugim relevantnim organizacijama angažovanim na pružanju pomoći žrtvama. Ipak, odgovornost za ispunjavanje obaveza iz konvencije leži na državama. Samim tim one moraju da preduzmu neophodne korake da se pobrinu da žrtve prime pomoć na koju imaju pravo, naročito tako što će se starati da službe za prihvat, zaštitu i pružanje pomoći budu adekvatno i na vreme finansirane. Žrtve trgovine ljudima koje nelegalno borave u određenoj državi imaju pravo na minimum 30 dana boravka na njenoj teritoriji kako bi se oporavile i pobegle od uticaja trgovaca i/ili donele informisanu odluku o saradnji sa nadležnim organima. Ovo znači da će žrtva, pošto joj bude ukazana neophodna pomoć i zaštita (minimum zaštite o kome je bilo reči), a budu joj predočene 33 Zakon o potvrđivanju Konvencije o zaštiti lica u odnosu na automatsku obradu ličnih podataka, “Službeni list SRJ — Međunarodni ugovori”, br. 1/92, i “Službeni list SCG — Međunarodni ugovori”, br. 11/05 — dr. zakon. 25
- Page 3 and 4: ZAŠTITA ŽRTAVA I PREVENCIJA TRGOV
- Page 5 and 6: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 7 and 8: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 9 and 10: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 11 and 12: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 13 and 14: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 15 and 16: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 17 and 18: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 19 and 20: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 21 and 22: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 23: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 27 and 28: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 29 and 30: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 31 and 32: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 33 and 34: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 35 and 36: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 37 and 38: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 39 and 40: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 41 and 42: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 43 and 44: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 45 and 46: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 47 and 48: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 49 and 50: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 51 and 52: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 53 and 54: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 55 and 56: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 57 and 58: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 59 and 60: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 61 and 62: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 63 and 64: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 65 and 66: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 67 and 68: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 69 and 70: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 71 and 72: Zajednički program UNHCR, UNODC i
- Page 73 and 74: Zajednički program UNHCR, UNODC i
ZAŠTITA ŽRTAVA I PREVENCIJA TRGOVINE LJUDIMA U SRBIJI<br />
Zakon o zdravstvenoj zaštiti<br />
Ovaj zakon je izjednačio strane državljane žrtve <strong>trgovine</strong> <strong>ljudima</strong> sa<br />
građanima Srbije u pogledu ostvarenja prava na zdravstvene usluge koje su<br />
obuhvaćene obaveznim zdravstvenim osiguranjem (čl. 241) 29 . Na ovaj način ostvareni<br />
su međunarodni standardi koji se tiču minimuma pomoći koja se pruža žrtvama<br />
<strong>trgovine</strong> <strong>ljudima</strong>, a medicinska pomoć je upravo u tom okviru (pored psihološke i<br />
pravne). Međutim, problem nastaje u praksi, u vezi sa potvrdom o statusu žrtve<br />
koju izdaje Služba (tj. da je lice identifikovano kao žrtva <strong>trgovine</strong> <strong>ljudima</strong>), a<br />
koja još uvek izaziva čuđenje u ustanovama zdravstvene zaštite ili nailazi na<br />
odbijanje pružanja usluga. Ovakav postupak vodi stigmatizaciji žrtve, a ne dovodi<br />
do rešenja problema, odnosno pružanja medicinske pomoći koju Zakon o<br />
zdravstvenoj zaštiti obećava. Moglo bi se zaključiti da zdravstvene ustanove nisu<br />
upoznate sa svojim obavezama u pogledu pružanja pomoći žrtvama <strong>trgovine</strong><br />
<strong>ljudima</strong> i da način na koji se one samolegitimišu nije dobar (štaviše, često<br />
je traumatizujući za žrtvu). Treba napomenuti da se navedenim zakonskim<br />
rešenjem ne pokrivaju sekundarna i tercijerna zdravstvena zaštita, a često<br />
su usluge ovih sektora u fazi rehabilitacije, odnosno reintegracije žrtve neophodne.<br />
Još uvek nerešen problem jeste i onaj koji se tiče diskriminacije<br />
domaćih žrtava, s obzirom na to da one najčešće ne poseduju (bar u prvo<br />
vreme) zdravstvenu knjižicu niti ličnu kartu, odnosno prijavu prebivališta, na<br />
osnovu kojih bi regulisale svoje pravo na zdravstvenu zaštitu. Za rešenje problema<br />
domaćih žrtava bez lične karte i prijave prebivališta mogao bi se usvojiti<br />
dobar primer iz Hrvatske. Tamo je Instrukcijom o regulisanju boravka žrtava<br />
<strong>trgovine</strong> <strong>ljudima</strong> (takođe izdatoj od strane ministra policije) predviđen i rešen<br />
ovakav slučaj izdavanjem lične karte na osnovu prijave na određenu adresu. 30<br />
Zakon o potvrđivanju Konvencije Saveta Evrope o<br />
borbi protiv <strong>trgovine</strong> <strong>ljudima</strong> 31<br />
Značajan korak u ostvarivanju zaštite žrtava <strong>trgovine</strong> <strong>ljudima</strong> ostvaren<br />
je ratifikacijom ovog pravnoobavezujućeg međunarodnog dokumenta 14. aprila<br />
2009. godine. Konvencija sadrži čvršće postavljene i preciznije formulisane<br />
dužnosti i obavezne mere 32 koje države moraju preduzeti po pitanju zaštite<br />
žrtava. Reč je o zaštiti koja ne znači uslovljavanje i, praktično, prinudu žrtve na<br />
saradnju u zamenu za određene vidove pomoći, već poštovanje njenih ljudskih<br />
prava i potreba. Tako konvencija naglašava da identifikacija žrtve ne sme<br />
zavisiti od krivičnog gonjenja trgovaca i ne sme biti njime uslovljena. Sve dok<br />
29<br />
Zakon o zdravstvenoj zaštiti, “Službeni glasnik RS”, br. 107/05.<br />
30<br />
V. Pleša - Golubović, “Croatia”, in: J. Škrnjug (ed.) Mechanism fot the Monitoring of Trafficking in Human Beings Phenomenon,<br />
Belgrade: IOM, KBF, pp. 37—60.<br />
31<br />
Zakon o potvrđivanju Konvencije Saveta Evrope o borbi protiv <strong>trgovine</strong> <strong>ljudima</strong>, “Službeni glasnik RS — Međunarodni ugovori”,<br />
br. 19/09.<br />
32<br />
Vidi: Glava III — Mere za zaštitu i unapređenje prava žrtava, kojima se garantuje ravnopravnost polova.<br />
24
Change language