Zastita zrtava i prevencija trgovine ljudima - UN.GIFT.HUB - UN ...

ZAŠTITA ŽRTAVA I PREVENCIJA TRGOVINE LJUDIMA U SRBIJI
i vezano za njih čine određena stroga rešenja fleksibilnijim, odnosno pružaju
određene pogodnosti licima na čijoj strani ovi razlozi stoje, daju osnova za
drugačija tumačenja.
Tako prema odredbama ovog zakona 21 privremeni boravak jeste onaj
koji traje duže od 90 dana, a može trajati do godinu dana (što je prema Instrukciji
o uslovima za odobrenje privremenog boravka stranim državljanima
žrtvama trgovine ljudima iz 2004. godine najduže vreme trajanja dozvole
privremenog boravka žrtve zbog učešća u krivičnom postupku, ali i zbog razloga
lične bezbednosti, s mogućnošću produženja na isti vremenski period
(čl. 29. st. 1). Kako je za strance žrtve trgovine ljudima zakonom ustanovljena
mogućnost privremenog boravka u Srbiji samo u vezi sa krivičnim postupkom
(a to može biti i period kako kraći, tako i duži od godinu dana), postavlja se
pitanje: šta biva sa žrtvama ukoliko njihov ostanak u zemlji ne opravdavaju
interesi krivičnog postupka, ali se on može pravdati razlozima lične bezbednosti?
S tim u vezi trebalo bi konsultovati odredbu čl. 37. st. 2, prema kojoj se
stalno nastanjenje strancu može odobriti (nevezano za uslove koje postavlja
st. 1. istog člana) i kada to nalažu razlozi humanosti, što bi mogli biti upravo
razlozi koji govore u prilog rizika po njegovu bezbednost u slučaju povratka
u zemlju porekla ili treću zemlju. U prilog ovoj tezi govore i druge odredbe
Zakona o strancima koje se pozivaju na razloge humanosti, kao što bi bila,
za ovu temu značajna, odredba čl. 20. st. 2. prema kojoj se rok važenja vize
(odobrenja za privremeni boravak, viza D) može produžavati i iz humanitarnih
razloga.
Što se tiče maloletnih stranaca, odnosno dece žrtava trgovine ljudima,
zakon im se obraća članom 52. koji reguliše njihov smeštaj u prihvatilište i
učešće organa strarateljstva i zabranjuje vraćanje u zemlju porekla ili treću zemlju
koja je spremna da prihvati maloletno lice dok se ne obezbedi odgovarajući
prijem. Dalje, maloletnici, deca odvojena od roditelja ili staratelja, ali i žrtve
trgovine ljudima 22 , u postupku prinudnog udaljenja moraju se tretirati kao lica
sa posebnim potrebama i prema njima se postupa naročito obazrivo imajući u
vidu specifičnost situacije u kojoj se nalaze.
Moglo bi se postaviti pitanje: šta je sa privremenim boravkom do 3
meseca u tzv. periodu refleksije (periodu oporavka i razmišljanja) koji je bio
regulisan Instrukcijom o uslovima za odobrenje privremenog boravka stranim
državljanima žrtvama trgovine ljudima? Odgovor daje Uputstvo za sprovođenje
Zakona o strancima 23 (o kome će biti više reči kasnije) u kom su preduzete
odredbe Instrukcije. Dakle, pitanje humanitarnog boravka (sa trajanjem do tri
meseca) koji se odobrava po izvršenoj identifikaciji od strane Službe i na njen
zahtev (uz, razume se, saglasnost žrtve) bilo bi regulisano pomenutim uputstvom.
Međutim, ovu odredbu bi trebalo inkorporisati u Zakon o strancima
s obzirom na to da ovaj zakon eksplicitno poklanja pažnju žrtvama trgovine
21
Instrukcija o uslovima za odobrenje privremenog boravka stranim državljanima žrtvama trgovine ljudima (koju je ministar
unutrašnjih poslova doneo 5. jula 2004. godine).
22
Zakon ne govori o žrtvama trgovine ljudima, ali u kategoriju lica sa posebnim potrebama smešta lica koja su “bila izložena
mučenju, silovanju ili drugim teškim oblicima psihološkog, fizičkog ili seksualnog nasilja”. U ovu kategoriju spadaju i stare osobe,
trudnice, samohrani roditelji sa maloletnom decom, osobe sa invaliditetom, kao i osobe potpuno ili delimično lišene radne sposobnosti.
Nesumnjivo da se žrtve trgovine ljudima mogu naći i u nekoj od pomenutih kategorija, pa čak i u više njih.
23
Uputstvo je doneo ministar unutrašnjih poslova RS, a zavedeno je pod br. 1089/09-11 od 14. jula 2009. godine.
22