Zastita zrtava i prevencija trgovine ljudima - UN.GIFT.HUB - UN ...

ZAŠTITA ŽRTAVA I PREVENCIJA TRGOVINE LJUDIMA U SRBIJI
je stavom 10. istaknuto da pristanak lica na eksploataciju ili na uspostavljanje
ropskog odnosa ne utiče na postojanje dela, što je zapravo jasno formulisan
međunarodnopravni zahtev kojim se pojašnjava fenomen trgovine ljudima.
Nije, međutim, jasno zašto je izostavljeno pozivanje na oblike dela iz st. 3. i 7.
(verovatno je reč o omašci).
Moglo bi se reći da je odredba st. 10. uneta u čl. 388. ne samo zbog
toga što predstavlja međunarodnopravni zahtev već i kako bi izvršila pozitivan
uticaj na, u praksi primećene, slučajeve u kojima je okolnost da je bilo
pristanka od strane žrtve (naročito na bavljenje prostitucijom), i pored postojanja
ostalih obeležja dela, uticala na drugačiju (lakšu) kvalifikaciju dela. Ovde
bi trebalo pomenuti i to da pristanak žrtve na eksploataciju ne samo da ne
treba tumačiti kao okolnost koja isključuje postojanje dela (to se ne sme dovoditi
u pitanje) već je ne treba tretirati ni kao olakšavajuću okolnost, imajući
u vidu i to da je jedan od načina izvršenja dela i korišćenje odnosa zavisnosti,
odnosno teških prilika drugog, te se ni u ovakvim okolnostima ne može govoriti
o pristanku u pravom smislu reči.
Neophodno je naglasiti i to da za postojanje dela nije potrebno da
je eksploatacija lica (žrtve) realizovana, već da su radnje predviđene kao
radnje izvršenja dela preduzete u tom cilju. Takođe, ovo obeležje dela treba
tumačiti šire nego u smislu da je kod učinioca postojala namera da, na primer,
eksploatiše rad žrtve. Dovoljno je da je znao da će žrtva biti iskorišćena u navedenu
svrhu. Smatra se da takvo tumačenje više odgovara intencijama UN
Protokola vezanih za obezbeđivanje što obuhvatnije zaštite žrtava. 13 Ova okolnost
je od izuzetnog značaja u procesu identifikacije žrtava trgovine ljudima,
jer i lice koje nije eksploatisano, a koje i samo nije znalo da je bilo “namenjeno
eksploataciji” jeste žrtva trgovine ljudima i kao takvo ima pravo na sve mere
pomoći i zaštite. Kako (i koliko teško) će se postojanje navedenog cilja dokazivati
(kada same eksploatacije nije bilo) posebno je pitanje i ne treba da bude
od značaja za identifikovanje lica kao žrtve trgovine ljudima.
Radnja izvršenja dela je vrbovanje, prevoz, prebacivanje, predaja,
prodaja, kupovina, posredovanje u prodaji, sakrivanje ili držanje drugog lica
i to na jedan od sledećih načina: silom ili pretnjom, dovođenjem u zabludu ili
održavanjem u zabludi, zloupotrebom ovlašćenja, poverenja, odnosa zavisnosti,
teških prilika drugog, zadržavanjem ličnih isprava ili davanjem ili primanjem
novca ili druge koristi. Cilj zbog kojeg se radnje (na neki od navedenih načina)
vrše jeste: eksploatacija rada, prinudni rad, vršenje krivičnih dela, prostitucija
ili druga vrsta seksualne eksploatacije, prosjačenje, upotreba u pornografske
svrhe, uspostavljanje ropskog ili njemu sličnog odnosa radi oduzimanja organa
ili delova tela ili korišćenja u oružanim sukobima.
Krivični zakonik iz 2005. godine poznaje i jedno novo, specifično delo
trgovine ljudima — trgovina decom radi usvojenja (čl. 389) 14 . Svakako da i
13
Videti: Z. Stojanović, Komentar Krivičnog zakonika, Službeni glasnik, Beograd, 2006, str. 811.
14
(1) Ko oduzme lice koje nije navršilo četrnaest godina radi njegovog usvojenja protivno važećim propisima, ili ko usvoji takvo
lice ili posreduje u takvom usvojenju, ili ko u tom cilju kupi, proda ili preda drugo lice koje nije navršilo četrnaest godina, ili ga
prevozi, obezbeđuje mu smeštaj ili ga prikriva, kazniće se zatvorom od jedne do pet godina.
(2) Ko se bavi vršenjem delatnosti iz st. 1. ovog člana ili je delo izvršeno na organizovan način od strane više lica, kazniće se
zatvorom najmanje tri godine.
18