Zastita zrtava i prevencija trgovine ljudima - UN.GIFT.HUB - UN ...

More documents

Recommendations

Info

ZAŠTITA ŽRTAVA I PREVENCIJA TRGOVINE LJUDIMA U SRBIJI i volonteri koji su dostupni 24/7. Pored njih, tu su i terenski radnici Centra za integraciju mladih koji već godinama decu redovno obilaze na mestima na kojima ona žive i rade. Devojčice koje žive i rade na ulici su posebno ranjive. Zbog rodnih uloga zastupljenih u patrijarhalnom društvu kakvo je naše, kao i zbog najčešće sitne konstitucije, one su meta nasilja, manipulacije i prostitucije. U Svratištu imaju siguran prostor, bez represije, kao i vreme kad se kroz izradu nakita putem vršnjačke edukacije uz nadzor specijalnog pedagoga uče o rizicima od trgovine ljudima kao i mehanizmima zaštite. To rade zajedno sa devojkama koje imaju iskustvo trgovine ljudima. Centar za integraciju mladih je od svog osnivanja imao više od 600 korisnika — dece i mladih koji žive i rade na ulici. Prema svedočenju zaposlenih u centru, a i prema nalazima fokus grupa, svi se mogu smatrati potencijalnim žrtvama s obzirom na okolnosti pod kojima žive, kao i diskriminaciju i nasilje kojima su svakodnevno izloženi. Iskustvo je zaposlenih, takođe, da je 70% korisnika Svratišta izloženo prinudi na prošnju, pri čemu je Nacionalni mehanizam upućivanja tek odskoro postao osetljiv i za ovu kategoriju korisnika, pa se tako beleži i porast (iako neveliki) broja identifikovanih žrtava u ovoj populaciji — Svratište je Nacionalnom mehanizmu u Srbiji uputilo pet žrtava trgovine ljudima, a primetni su i napori policije i centara za socijalni rad da populaciji dece koja žive i rade na ulici ne uskraćuju pravo na zaštitu koja im pripada pripisujući njihove životne okolnosti tradicionalnim obrascima ponašanja. Međusektorska saradnja O međusektorskoj saradnji je već bilo reči kod opisa različitih aktera i njihovog postupanja u oblasti prevencije i direktne asistencije u Republici Srbiji. Na ovom mestu ćemo preneti pregled rezultata istraživanja koja se tiču značaja i kvaliteta saradnje različitih aktera u ovoj oblasti onako kako je vide profesionalci iz svih sektora. O stepenu uključenosti samih ministarstava — ključnih starteških subjekata za aktivnosti suzbijanja trgovine ljudima u Republici Srbiji, zaključci s fokus grupnih intervjua navode da se u aktivnostima prevencije i direktne asistencije prepoznaje angažman samo dva ministarstva — Ministarstva unutrašnjih poslova i Ministarstva rada i socijalne politike, dok su ostala ministarstva prisutna samo formalno — preko svojih predstavnika na sastancima Republičkog tima (koji najčešće nisu ni zvanično delegirani da ispred ministarstava učestvuju u procesima donošenja odluka). Pretpostavlja se da će Sporazum o saradnji između šest ministarstava u oblasti borbe protiv trgovine ljudima 188 ovu zatečenu okolnost promeniti u doglednom roku. Takođe je primećeno da su najmanja odstupanja u postupanju upravo kod pripadnika MUP-a, s obzirom na to da imaju jasne instrukcije za postupanje, a da se saradnja sa školama, domovima zdravlja, bolnicama, pa ponekad i centrima za socijalni rad bazira na ličnom entuzijazmu i poznanstvima pružalaca 188 Savet za borbu protiv trgovine ljudima, Sporazum o saradnji između ministarstava unutrašnjih poslova, finansija, pravde, zdravlja, prosvete, rada i socijalne politike u oblasti borbe protiv trgovine ljudima, zaključen 12. novembra 2010. 160
Zajednički program UNHCR, UNODC i IOM za borbu protiv trgovine ljudima u Srbiji usluga, iako su neki mehanizmi saradnje precizno utvrđeni (na primer — potvrdu o statusu koju Služba izdaje žrtvama za potrebe ostvarivanja prava iz primarne zdravstvene zaštite u nekim domovima zdravlja priznaju, u drugima ne). Upravo je ovo razlog zbog koga se žrtve prvenstveno upućuju na nevladine organizacije kako bi ostvarile prava na dugoročnu i sveobuhvatnu pomoć. Osim ovih, profesionalci direktno angažovani u radu sa žrtvama smatraju da je jedan od ključnih problema međusektorske saradnje upravo to što: “Služba nije prepoznata kao ključni akter koordinacije u sistemu upućivanja od strane svih aktera, a u okvirima Ministarstva rada i socijalne politike nema jasno definisanu poziciju, mandate i status, što za direktnu posledicu ima i nemogućnost alokacije budžetskih sredstava, nejasne mandate u pogledu prikupljanja podataka i propuste u određenom broju slučajeva”. Zaključeno je takođe da u praksi nije dovoljno jasna podela uloga među akterima, odnosno, da su spojnice između delova sistema slabe. U svakom slučaju, organizacije/ institucije s kojima se najviše sarađuje su: Služba za koordinaciju zaštite žrtava trgovine ljudima, Ministarstvo unutrašnjih poslova (različite uprave), škole (za obrazovanje odraslih), domovi zdravlja i bolnice, NVO Astra, NVO Atina i druge organizacije građanskog društva, centri za socijalni rad, prihvatilišta za decu i omladinu, tužilaštva i sudovi (sa kojima je generalno saradnja procenjena kao najlošija), Nacionalna služba za zapošljavanje, omladinske zadruge i poslodavci. Kao organizacije/institucije s kojima sarađuju, centri za socijalni rad su, kao što je već pomenuto, najčešće navodili policiju, zatim prihvatilišta za decu i omladinu (u Beogradu, Nišu i Novom Sadu), NVO Atina i NVO Astra, zdravstvene službe i škole, tužilaštva i sudove, škole za obrazovanje odraslih, druge centre za socijalni rad, samu Službu za koordinaciju zaštite žrtava trgovine ljudima, Službu za pružanje besplatne pravne pomoći, Razvojno savetovalište, specijalizovane službe neuropsihijatrije. Iako iz odgovora na pitanje s koliko su se žrtava trgovine ljudima sreli u svom profesionalnom radu proizlazi da sudije nisu imale prilike da sarađuju sa drugim organima i službama na zaštiti žrtve, ili da ovakvu zaštitu iniciraju, ipak je bilo odgovora na pitanje kako se ocenjuje saradnja sa drugim institucijama i da li bi trebalo nešto u njenim okvirima promeniti. Može se zaključiti da je datim odgovorima na ovo pitanje iznet opšti pogled na problem saradnje sudova sa drugim organima i službama, jer je jasno da saradnje na polju zaštite žrtve i uopšte dela trgovine ljudima nije bilo. Međutim, i iz ovakvih (istina retkih) odgovora može se naslutiti nezadovoljavajući nivo povezanosti sa drugim akterima, kao i potreba za boljom i odgovornijom saradnjom. Dakle, ni u eventualnoj, budućoj saradnji u rešavanju problema trgovine i zaštite žrtava ne bi se mogli očekivati dobri rezultati bez preduzimanja odgovarajućih koraka za bolje povezivanje pravosuđa i drugih službi, te unapređenjem njihovog odnosa. Moglo bi se čak i zaključiti da su neadekvatna saradnja i povezanost aktera razlozi (ili jedan od) neprepoznavanja fenomena. Među malobrojnim predlozima u vezi sa unapređenjem saradnje nalaze se sledeći, prilično uopšteni: “Treba unaprediti saradnju na relaciji porodica, škola, organ starateljstva, policija, tužilaštvo i sudstvo, međusobnom razmenom informacija u slučaju sumnje da se radi o trgovini ljudima i preduzimanjem odgovarajućih mera”, kao i “Treba organizovati zajednička savetovanja na ovu temu”. 161
Page 3 and 4:
ZAŠTITA ŽRTAVA I PREVENCIJA TRGOV
Page 5 and 6:
Zajednički program UNHCR, UNODC i
Page 7 and 8:
Page 9 and 10:
Page 11 and 12:
Page 13 and 14:
Page 15 and 16:
Page 17 and 18:
Page 19 and 20:
Page 21 and 22:
Page 23 and 24:
Page 25 and 26:
Page 27 and 28:
Page 29 and 30:
Page 31 and 32:
Page 33 and 34:
Page 35 and 36:
Page 37 and 38:
Page 39 and 40:
Page 41 and 42:
Page 43 and 44:
Page 45 and 46:
Page 47 and 48:
Page 49 and 50:
Page 51 and 52:
Page 53 and 54:
Page 55 and 56:
Page 57 and 58:
Page 59 and 60:
Page 61 and 62:
Page 63 and 64:
Page 65 and 66:
Page 67 and 68:
Page 69 and 70:
Page 71 and 72:
Page 73 and 74:
Page 75 and 76:
Page 77 and 78:
Page 79 and 80:
Page 81 and 82:
Page 83 and 84:
Page 85 and 86:
Page 87 and 88:
Page 89 and 90:
Page 91 and 92:
Page 93 and 94:
Page 95 and 96:
Page 97 and 98:
Page 99 and 100:
Page 101 and 102:
Page 103 and 104:
Page 105 and 106:
Page 107 and 108:
Page 109 and 110: Zajednički program UNHCR, UNODC i
Page 159: Zajednički program UNHCR, UNODC i
Page 188: Zajednički program UNHCR, UNODC i
show all

Zastita zrtava i prevencija trgovine ljudima - UN.GIFT.HUB - UN ...

You also want an ePaper? Increase the reach of your titles

Delete template?

Save as template?