Zastita zrtava i prevencija trgovine ljudima - UN.GIFT.HUB - UN ...

Zajednički program UNHCR, UNODC i IOM za borbu protiv trgovine ljudima u Srbiji
Žene na delu su feministička nevladina organizacija nastala krajem
1996. godine. Aktivnosti Žena na delu uključuju žene svih dobi, različitog
etničkog porekla, profesionalnog i pravnog statusa, seksualne orijentacije i
fizičke sposobnosti. Žene na delu podstiču i razvijaju politike za emancipaciju
žena i drugih ranjivih društvenih grupa u socijalnoj, ekonomskoj i kulturnoj
sferi radeći na: promeni postojeće svesti i stavova o društvenim problemima i
aspektima patrijarhalne kulture kroz kulturni aktivizam, povećanju dostupnosti
informacija ženama i drugim ranjivim grupama kroz izdavaštvo, edukaciju
i medije, podršci i umrežavanju sa formalnim i neformalnim inicijativama i organizacijama
koje dele istu politiku, principe i vrednosti.
Korisnice Atininog programa socijalnog uključivanja su tako imale priliku
da učestvuju u aktivnostima obuke za rad na računaru, pozorišnim i plesnim
radionicama — kreiranim specifično za njih, ali i u svim drugim aktivnostima
nacionalnog i internacionalnog karaktera koje ova organizacija izvodi.
Same korisnice su ovu saradnju ocenile izuzetno vrednom i korisnom, pri čemu
su posebno naglasile (navodi prema evaluaciji programa) da su se osećale
uvaženima i ravnopravnima i da im je ova saradnja omogućila da o sebi prestanu
da razmišljaju kao o žrtvama, već da se vide u potpuno drugom svetlu, što
je svakako krajnji cilj svakog uspešnog programa socijalnog uključivanja.
Pomenućemo i NVO Centar za integraciju mladih 187 , a posebno program
Svratišta kao izuzetno značajan za rasvetljavanja dela fenomena zaštite
višestruko marginalizovane dece potencijalnih žrtava, ali i dece žrtava trgovine
ljudima.
Deca i mladi koji žive i rade na ulicama u svom iskustvu imaju nasilje i
siromaštvo, detinjstvo u kojem nisu imala odraslu osobu koja bi o njima odgovorno
vodila računa. Sada na ulici, zbog uslova u kojima žive, predrasuda,
siromaštva i nasilja razvijaju niz psiholoških problema. Ulica u njihov život
donosi mnogobrojne dileme i kompromise koje nisu spremni da prihvate.
Najčešće se osećaju da je grupa sa kojom žive jedino mesto gde mogu da se
povere, međutim, često takva podrška nije bezuslovna.
U Svratištu rade psiholog i psihijatar koji zajedno sa detetom/mladom
osobom iznalaze najbolje načine da se problemi prevaziđu a dileme reše.
Deca ulice u Svratištu dobijaju i topao obrok svakog dana, mogućnost da se
okupaju i operu svoje stvari i dobiju nove kad su im potrebne i mogućnost da
tu i prespavaju kada su bolesna, uplašena, kada im neko preti ili žele da odu sa
ulice. Socijalna radnica iz Svratišta pomaže im da dođu do dokumenata, ostvare prava
na zdravstvenu i socijalnu zaštitu, oživljava kontakte sa organima starateljstva,
povezuje ih sa institucijama sistema (za svu decu do 14 godina uspostavljeni
su kontakti sa organima starateljstva kako bi se ispitali kapaciteti porodice
za povratak deteta ili planirale alternativne forme zbrinjavanja). Kada je
nemoguće organizovati zdravstvenu zaštitu u ustanovama, medicinska sestra
u Svratištu je odgovorna za hitne intervencije, saniranje povreda i tretiranja
bolesti. Osim toga, organizuju se edukativne radionice namenjene opismenjavanju
i bazičnom obrazovanju dece, kao i kreativne radionice. U Svratištu rade
edukovani vaspitači (defektolozi, specijalni pedagozi, socijalni radnici, učitelji)
187
Navedeno prema: http://www.cim.org.rs/svratiste.html.
159