Zastita zrtava i prevencija trgovine ljudima - UN.GIFT.HUB - UN ...

More documents

Recommendations

Info

ZAŠTITA ŽRTAVA I PREVENCIJA TRGOVINE LJUDIMA U SRBIJI MEĐUNARODNA ORGANIZACIJA ZA MIGRACIJE (IOM) Osnovana 1951. godine, Međunarodna organizacija za migracije je vodeća međuvladina organizacija na polju migracija i kao takva blisko sarađuje s vladinim, međuvladinim i nevladinim partnerskim organizacijama. Sa 127 zemalja članica širom sveta i 17 zemalja u statusu posmatrača i kancelarijama u više od 100 država, IOM je posvećen promociji humanih i uređenih migracija. Ovaj cilj sprovodi pružajući servise i savete vladama zemalja i samim migrantima. IOM je angažovan u obezbeđivanju humanog i kvalitetnog upravljanja migracijama, promociji međunarodne saradnje na polju migracione politike, utvrđivanju praktičnih rešenja za migracione probleme i obezbeđivanju humanitarne asistencije migrantima, uključujući izbeglice i interno raseljena lica. IOM u svom radu prepoznaje korelacije između migracionog, ekonomskog, socijalnog i kulturnog razvoja, kao i prava na slobodno kretanje. Aktivnosti sprovodi kroz četiri ključne celine iz oblasti upravljanja migracijama: • Migracija i razvoj • Olakšavanje migracija • Regulisanje oblasti migracija • Prinudne migracije IOM-ove aktivnosti koje objedinjuju pomenute oblasti uključuju promociju međunarodnog migracionog zakonodavstva, rukovođenje debatama o razvoju politika, zaštitu prava migranata, zdravlje migranata i rodnu dimenziju migracija. Kancelarija Međunarodne organizacije za migracije u Beogradu je uključena u oblast zaštite žrtava trgovine ljudima i razvija programe direktne asistencije od 2001. godine. Mandat IOM-a za bavljenje fenomenom trgovine ljudima pre svega proističe iz potrebe za zaštitom žrtava trgovine ljudima stranih državljana — što je u Srbiji 2001. godine zapaženo kao pionirski poduhvat, s obzirom na tadašnje nepostojanje mehanizma za suzbijanje trgovine ljudima i neprepoznavanje potrebe za organizovanjem sistema za zaštitu žrtava ovog krivičnog dela. Tokom svog rada u Republici Srbiji IOM je, kasnije i kao član Republičkog tima za borbu protiv trgovine ljudima aktivno učestvovao u razvoju politika i zakonodavnog okvira, kao i standarda u oblastima prevencije, direktne asistencije, ali i krivičnopravnog progona učinilaca dela trgovine ljudima. Jedna od najvažnijih aktivnosti IOM-a u Srbiji je svakako i aktivnost javnog zagovaranja rešavanja statusa stranih žrtava trgovine ljudima u Srbiji. IOM-ov višegodišnji angažman u ovoj oblasti omogućio je žrtvama ostvarivanje prava na privremenu dozvolu boravka 177 . U cilju formulisanja odgovora na međunarodno priznate standarde u oblasti zaštite žrtava trgovine ljudima, IOM 177 Vidi: S. Jovanović, M. Savić, S, op. cit., str. 3. 152
Zajednički program UNHCR, UNODC i IOM za borbu protiv trgovine ljudima u Srbiji je od 2001. godine započeo sa kreiranjem programa za zbrinjavanje žrtava i od 2002. godine podržao osnivanje prvog skloništa za žrtve trgovine ljudima u Republici Srbiji. IOM je od 2001. godine bio jedina organizacija u Srbiji angažovana u organizovanju dobrovoljnog povratka žrtava trgovine ljudima u zemlje porekla. Organizacije aktivnosti povratka, uz sve obavezne prateće sadržaje (od medicinske pomoći, preko saradnje s organizacijama koje vrše prijem žrtava u zemlju porekla do prikupljanja podataka o sprovedenim programima reintegracije u zemljama porekla) prepoznati su kao primer dobre prakse u standardizovanom sistemu usluga koje se pružaju žrtvama trgovine ljudima 178 . Od 2008. godine, kada je IOM prestao da izvodi aktivnosti organizovanja dobrovoljnog povratka žrtava, ovu aktivnost izvode Služba za koordinaciju zaštite žrtava trgovine ljudima (do zatvaranja fonda dobijenog doplatnom markom), NVO Atina i NVO Astra. Iako postoji tendencija da se usluga povratka pruža i od 2008. godine, evidentno je da mehanizam u ovoj oblasti nedostaje — pri čemu se podrazumeva uspostavljanje standarda za siguran organizovan povratak uz poštovanje međunarodno priznatih standarda (čije je poštovanje IOM-ova aktivnost garantovala), kao i nedostatak sredstava koja bi organizaciju ove usluge učinila održivom. Nalazi fokus grupe ukazuju na to da je IOM-ov projekat direktne asistencije u poslednjoj fazi podrazumevao jačanje kapaciteta Službe i NVO Atina za izvođenje aktivnosti povratka, uz superviziju profesionalaca iz samog IOM-a, pri čemu bi uključivanje institucije (Službe) u ovu oblast trebalo da bude garancija održivosti. Međutim, nedostatak sredstava kojima bi Služba raspolagala u ovu svrhu trenutno onemogućava sistematsko i sistemsko pružanje pomoći stranim žrtvama trgovine ljudima identifikovanim u Republici Srbiji. IOM je, osim u oblastima zaštite stranih žrtava trgovine ljudima (kroz program primarnog zbrinjavanja, zagovaranja regulisanja privremenog boravka i organizaciju povratka, uz puno poštovanje međunarodno priznatih standarda), u periodu od 2005. do 2010. godine bio angažovan u kreiranju i podršci programima socijalnog uključivanja žrtava trgovine ljudima, i stranih, ali i državljana i državljanki Republike Srbije, kao i izvođenju specifičnih programa namenjenih uključivanju žrtava trgovine ljudima na tržište rada — što je uslov za održivu integraciju 179 . Kroz IOM-ove programe direktne asistencije je od 2005. godine prošlo više od 250 žrtava trgovine ljudima koje su dobile različite vidove asistencije. IOM je kroz svoje programe direktne asistencije, oko konkretnih slučajeva sarađivao i s UNHCR-om i na taj način je kvalitet pruženih usluga dodatno unapređen. U tom smislu je iskustvo UNHCR-a i njihovih partnerskih organizacija — Amity, Novosadski humanitarni centar, Praxis i Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila — u direktnom radu s tražiocima azila, pravno nevidljivim osobama, izbeglicama i raseljenim licima, romskom populacijom, kao i žrtvama rodno zasnovanog nasilja u toj populaciji i aktivnostima pružanja psihosocijalne i pravne 178 IOM, The IOM Handbook: Direct assistance for Victims of Trafficking, Geneva, 2007. 179 Program je izvođen do 2010. godine u saradnji s Nacionalnom službom za zapošljavanje i NVO Atina. 153
Page 3 and 4:
ZAŠTITA ŽRTAVA I PREVENCIJA TRGOV
Page 5 and 6:
Zajednički program UNHCR, UNODC i
Page 7 and 8:
Page 9 and 10:
Page 11 and 12:
Page 13 and 14:
Page 15 and 16:
Page 17 and 18:
Page 19 and 20:
Page 21 and 22:
Page 23 and 24:
Page 25 and 26:
Page 27 and 28:
Page 29 and 30:
Page 31 and 32:
Page 33 and 34:
Page 35 and 36:
Page 37 and 38:
Page 39 and 40:
Page 41 and 42:
Page 43 and 44:
Page 45 and 46:
Page 47 and 48:
Page 49 and 50:
Page 51 and 52:
Page 53 and 54:
Page 55 and 56:
Page 57 and 58:
Page 59 and 60:
Page 61 and 62:
Page 63 and 64:
Page 65 and 66:
Page 67 and 68:
Page 69 and 70:
Page 71 and 72:
Page 73 and 74:
Page 75 and 76:
Page 77 and 78:
Page 79 and 80:
Page 81 and 82:
Page 83 and 84:
Page 85 and 86:
Page 87 and 88:
Page 89 and 90:
Page 91 and 92:
Page 93 and 94:
Page 95 and 96:
Page 97 and 98:
Page 99 and 100:
Page 101 and 102: Zajednički program UNHCR, UNODC i
Page 151: Zajednički program UNHCR, UNODC i
Page 188: Zajednički program UNHCR, UNODC i
show all

Zastita zrtava i prevencija trgovine ljudima - UN.GIFT.HUB - UN ...

You also want an ePaper? Increase the reach of your titles

Delete template?

Save as template?