Zastita zrtava i prevencija trgovine ljudima - UN.GIFT.HUB - UN ...

ZAŠTITA ŽRTAVA I PREVENCIJA TRGOVINE LJUDIMA U SRBIJI
Dakle, Služba uvodi žrtvu u sistem pomoći i zaštite i koordinira kreiranje
najboljeg plana pomoći po principu dobrovoljnosti, informisanog pristanka i najboljeg
interesa žrtve.
U Nacionalnom mehanizmu upućivanja važnu ulogu ima i Republički
tim za borbu protiv trgovine ljudima, o kome je već bilo reči, upravo kao kreator
strategije zaštite i pomoći žrtvama i kao poligon na kome će različiti problemi
i prepreke u funkcionisanju mehanizma na operativnom nivou biti detaljno
razmatrani i prevaziđeni, a sam mehanizam permanentno usavršavan.
Rezultati sprovedenog istraživanja (monitoringa) Nacionalnog mehanizma
upućivanja iz 2008. godine dali su osnova za zaključak da mandati
Službe za koordinaciju zaštite žrtava trgovine ljudima nisu potpuno jasni svim
akterima i da su podložni individualnim tumačenjima, te da je neophodna formalizacija
saradnje svih aktera, a naročito preciziranje mandata same Službe.
U vezi sa radom Službe istaknut je i problem nepostojanja jasnih indikatora
za detekciju, identifikaciju i upućivanje žrtava, kao i da se često identifikacija
žrtve od strane Službe svodi na verifikaciju detekcije koju izvrši policija. 7
Od trenutka kada je ustanovljena, Služba se bori sa ograničenjima po
pitanju kadrovskih i materijalnih resursa što dovodi u pitanje i njeno funkcionisanje,
a samim tim i ostvarivanje zaštite žrtava trgovine ljudima. Zbog toga su u
praksi iznalaženi načini pružanja pomoći preko partnerskih (nevladinih) organizacija,
kao i nastojanjem da se aktiviraju centri za socijalni rad širom Srbije.
Problem sa inertnošću većine centara za socijalni rad se rešava tek u skorije
vreme. Ustanovljeno je da oni nisu koristili postojeće mandate u sferi direktne
asistencije žrtvama, ali i da mnogi od njih dugo nisu bili obavešteni o postojanju
same Službe niti njenim mandatima, pa čak ni o samom fenomenu trgovine
ljudima u zadovoljavajućoj meri (čak i centri sa teritorije Beograda, ili najpre
centri sa teritorije Beograda). Stoga raduje informacija plasirana u Izveštaju
Ministarstva za rad i socijalnu politiku za 2009. godinu, da su započete aktivnosti
na izradi Instrukcije o postupanju centara za socijalni rad u zaštiti
žrtava trgovine ljudima 8 , što je najsigurniji put za obezbeđenje ujednačenog
funkcionisanja centara u ovoj sferi (uz, razume se, edukativne programe namenjene
zaposlenima u centrima i njihovo povezivanje sa drugim akterima,
kao i kontrolu njihovog rada).
Da će se centri za socijalni rad ozbiljno posvetiti problemu zaštite žrtava
trgovine ljudima obećava i Nacrt zakona o socijalnoj zaštiti 9 . Naime, jedan od njegovih
ciljeva jeste prevencija i otklanjanje posledica zanemarivanja, zlostavljanja
i eksploatacije (član 3. stav 1. tačka 5). Nacrt eksplicitno pominje žrtve trgovine
ljudima i to u čl. 43. koji imenuje korisnike usluga socijalne zaštite. U st. 2. stoji
da je korisnik socijalne zaštite dete i mlada osoba kojoj je usled porodičnih i
drugih životnih okolnosti ugroženo zdravlje, bezbednost i razvoj, i dete koje
bez podrške sistema socijalne zaštite ne može da dostigne optimalni nivo razvoja
i to, između ostalih, dete i mlada osoba žrtva trgovine ljudima (t. 8), dete
7
Vidi: S. Jovanović, M. Savić, S, op. cit., str. 50—51.
8
Izveštaj o radu Ministarstva rada i socijalne politike za 2009. godinu, str. 11, http://www.minrzs.gov.rs/cms
9
Ministarstvo rada i socijalne politike i Oxford Policy Management Limited, Radni nacrt zakona o socijalnoj zaštiti, decembar
2009, http://www.minrzs.gov.rs/cms/sr/nacrt-zakona-o-socijalnoj-zaštiti.
14