Zastita zrtava i prevencija trgovine ljudima - UN.GIFT.HUB - UN ...

Zajednički program UNHCR, UNODC i IOM za borbu protiv trgovine ljudima u Srbiji
skupljala po kontejnerima. Nikada nije bila sama. Članovi nove porodice su joj
pretili da će, ukoliko pokuša da pobegne ili ih prijavi policiji, oteti i njenu mlađu
sestru i naterati je da radi isto što i ona na ulici. Njenog brata i rođaka bi tukli
za svaki slučaj, kad god bi prošli kraj kuće u kojoj je nekada živela, kako ne bi
pokušali da joj pomognu da pobegne. To je sve trajalo pet godina. Iako ju je
policija više puta privodila (čak su je i tukli), nije smela da podnese prijavu jer
ju je muž ucenjivao i pretio da će je ubiti i zapaliti kuću njenoj porodici.
Kada je imala 16 godina muževljeva majka ju je prodala jednom rođaku,
siledžiji, koji ju je tukao, seksualno zlostavljao i terao da radi za njega. Ovaj čovek je
imao nekoliko saučesnika. Za njih je radila još jedna devojka, koja je nakon nekog
vremena nestala i o kojoj se ništa ne zna. Nekoliko puta je pokušavala da pobegne,
ali bez uspeha. Nakon nekog vremena pobegla je sa jednim mladićem koji joj je
ponudio pomoć, ali se uplašio kada je čuo da je maloletna. Devojčica se vratila
svojoj sestri i obratila za pomoć porodici, ali je majka odmah obavestila čoveka
kod koga je radila i ona se ponovo našla na ulici. Ni policija joj nije pružila zaštitu.
Nekako uspeva da pobegne, i dalje bez dokumenata, sa dvojicom svojih
klijenata u Crnu Goru. Poverovala je da je konačno slobodna, ali je spasioci zatvaraju
u kuću jednog od njih. Kada je odbila da radi u striptiz baru, primorana
je na teške fizičke poslove i bila je teško zlostavljana. Potom je prodata trećem
licu, koje ju je nakon nekoliko meseci vratilo prodavcu, pa su se nastavila maltretiranja.
Kada je pokušala da sve prijavi policiji, zaprećeno joj je smrću.
Devojčica je uspela da pobegne kada su je poslali u prodavnicu. Nakon
dva dana bežanja, umorna, promrzla, izgladnela i žedna obratila se policiji. Njen
otmičar je prijavio da se izgubila i potrajalo je dok nije ubedila policiju da je ona u
stvari žrtva trgovine ljudima. Nakon što je odbila da se vrati u svoj rodni grad, iz
straha da ponovo ne bude prodata i zlostavljana, smeštena je u sigurnu kuću.
Direktna asistencija
Devojka je prebačena u Srbiju, smeštena u Privremenu kuću NVO Atina i
budući da je bila maloletna određena joj je starateljka iz NVO Atina. Pribavljena
joj je lična karta, ali iz razloga što joj je mesto boravka bilo u gradu u unutrašnjosti
Srbije, bilo je potrebno dosta vremena da joj se obezbede uslovi da regularno
koristi zdravstveno osiguranje i ostvari svoja prava na rad.
Policija, u saradnji sa centrom za socijalni rad, podnosi krivičnu prijavu
protiv trgovca koji je osuđen na deset godina zatvora. Tokom istražnog postupka,
a kasnije i tokom suđenja, NVO Atina joj je pružala kontinuiranu pravnu podršku
u pripremi za svedočenje i psihološku podršku kako bi se oslobodila straha i bila
spremna da se suoči sa okrivljenim. Obe koordinatorke koje su bile uključene u
asistenciju bile su i svedoci u postupku. Svi putni troškovi tokom procesa kao i
organizacija putovanja obezbeđeni su od strane NVO Atina.
Obezbeđena joj je zdravstvena pomoć (uz podršku NVO Atina i Službe
za koordinaciju zaštite žrtava trgovine ljudima). Nekoliko puta je operisana zbog
ginekoloških problema koji su bili posledica višegodišnje seksualne eksploatacije.
I dalje ima hroničnih zdravstvenih problema za koje joj je obezbeđeno redovno
lečenje. Sve vreme joj je pružana psihosocijalna podrška, a rađena je i porodična
135