Zastita zrtava i prevencija trgovine ljudima - UN.GIFT.HUB - UN ...

Zajednički program UNHCR, UNODC i IOM za borbu protiv trgovine ljudima u Srbiji
stupljena sa 44%, a da je primetan trend povećanja broja dece žrtava trgovine ljudima
(što se jasno vidi i iz dijagrama), zaključne primedbe i preporuke Komiteta
za prava deteta upućene RS se i kreću u smeru potrebe da kao država ugovornica
Konvencije, Srbija izradi sveobuhvatnu strategiju za sprečavanje trgovine i
eksploatacije dece.
Identifikovana deca žrtve trgovine ljudima su u najvećem broju slučajeva
bila izložena seksualnoj eksploataciji, potom prinudi na prošnju i prinudnom
braku, a najređi su slučajevi prinude na vršenje krivičnih dela (koja je najčešće
evidentirana u sklopu prinude na prošnju), i prodaje dece radi usvojenja. Profesionalci
iz različitih oblasti se u kontekstu zaštite dece žrtava trgovine ljudima
potpuno slažu u jednom: za zaštitu dece su upravo ključne aktivnosti prevencije
i samim tim i aktivnosti jačanja kapaciteta svih sistema za preventivno delovanje
u cilju sprečavanja same trgovine.
Kada pak do same situacije trgovine decom dođe, za institucije i organizacije
angažovane u oblasti zaštite dece je ključno dosledno sprovođenje mera i
aktivnosti imenovanih protokolima o zaštiti dece od zlostavljanja i zanemarivanja,
kao i dodatna briga o poštovanju Zaključnih zapažanja Komiteta za prava deteta
u oblasti oporavka i reintegracije dece 165 .
U oblasti oporavka i reintegracije dece žrtava trgovine ljudima Komitet
izražava posebnu zabrinutost zbog manjka mogućnosti za naknadu štete deci
žrtvama, kao i nedostatka sveobuhvatnih državnih servisa namenjenih oporavku
i reintegraciji dece žrtava trgovine, pornografije i prostitucije. Na ovom mestu
se posebno apostrofira nepostojanje državnog skloništa, kao i specijalizovane
psihološke i psihijatrijske pomoći deci žrtvama. Posebna zabrinutost se izražava
i zbog nedovoljnog poštovanja prava na participaciju dece u razvoju politika i
programa koji se tiču njihovog oporavka i socijalnog uključivanja.
Komitet dalje formuliše preporuke u cilju prevazilaženja mapiranih
nedostataka:
a) U skladu s članom 9, stav 4. Fakultativnog protokola — obezbediti
pristup postupku za naknadu štete svoj deci žrtvama;
b) U skladu sa članom 9, stav 3. Fakultativnog protokola — obezbediti
pristup svim adekvatnim službama namenjenim deci žrtvama (i devojčicama
i dečacima) u cilju njihovog punog psihofizičkog oporavka i reintegracije, te
adekvatna finansijska sredstva i obučene profesionalce angažovati u te svrhe;
c) Razviti specijalizovane medicinske i psihološke službe za decu žrtve,
uključujući i obaveznu dostupnost profesionalaca angažovanih u oblasti brige o
mentalnom zdravlju dece;
d) Omogućiti pristup skloništima za žrtve, pri čemu se garantuje
odvojenost odraslih i dece žrtava;
e) Sprovesti odgovarajuće mere kako bi se osobama zaduženim za rad sa
decom žrtvama obezbedila adekvatna obuka, posebno pravna i psihološka;
f) Obezbediti učešće dece u razvoju politika i programa za njihovo zbrinjavanje
(oporavak) i reintegraciju.
U praksi se među profesionalcima u Republici Srbiji često sreću različita
tumačenja preporuka Komiteta, koja proističu i iz donekle različitog poimanja
165
Commitee on the Rights of the Child, Consideration on reports submitted by States parties under article 12, paragraph 1,
of the Optional Protocol to the Convention on the Rights of the Child on the sale of children, child prostitution, and child
pornography, Concluding observations: Serbia, CRC/C/OPSC/SRB/CO/1, 2010.
129