Zastita zrtava i prevencija trgovine ljudima - UN.GIFT.HUB - UN ...

More documents

Recommendations

Info

ZAŠTITA ŽRTAVA I PREVENCIJA TRGOVINE LJUDIMA U SRBIJI neophodna je jasna namera zakonodavca za uključivanje centara, kao i precizna uputstva i kreiranje procedura u ovoj oblasti, posebno kada se imaju na umu procenjene karakteristike grupa u riziku (često se radi o pravno nevidljivim osobama u odnosu na nadležnosti centara). O ovome preciznije govore i procene sopstvene uloge u sistemu zaštite žrtava samih zaposlenih u centrima. Naime, centri, pretpostavljamo kroz svoje nadležnosti iz domena zaštite dece, prepoznaju svoju ulogu u sprovođenju različitih aktivnosti iz domena rehabilitacije — od urgentnog zbrinjavanja kroz prihvatne stanice, preko uključivanja psihologa centra u aktivnosti pružanja psihološke pomoći i sprovođenja mera porodičnopravne zaštite (starateljstvo, korektivni nadzor, hraniteljstvo) do praćenja rezultata i ponovnog upućivanja (po planu zaštite). Međutim, s obzirom na to da (bar polovina) identifikovanih žrtava nisu maloletne osobe, kao i na činjenicu da 90% žrtava prema statistici Službe za koordinaciju nije posedovalo sva neophodna dokumenta za ostvarivanje nekog od prava iz sistema podatak dobijen istraživanjem — da centri ne prepoznaju svoju ulogu (i/ili nemaju obavezu) u obezbeđivanju neophodnih dokumenata žrtvama jasno govori da je, pod tim okolnostima, punoletnim žrtvama onemogućen pristup svim navedenim uslugama socijalne zaštite. Tako da, i bez obzira na institut voditelja slučaja koji bi, po prirodi stvari, trebalo da omogući centrima koordinaciju u svakom pojedinačnom slučaju pružanja pomoći, bez dosadašnje prakse uključivanja organizacija građanskog društva, koje svoju ulogu primarno i vide u obezbeđivanju održivog socijalnog uključivanja žrtava (koga, jasno je, ne može biti bez obezbeđivanja svih potrebnih dokumenata i/ili prikupljanja svih potrebnih dokumenata zarad ostvarivanja nekog od prava iz sistema), sistema zaštite žrtava u Republici Srbiji, kao i koordinacije u sistemu pružanja zaštite ne bi bilo. Prema dobijenim podacima je takođe moguće utvrditi da centri za socijalni rad koji su do sada bili uključeni u pružanje pomoći identifikovanim žrtvama trgovine ljudima, svoje kapacitete i ulogu u sistemu pružanja usluga procenjuju znatno ambicioznije i, rekli bismo, odgovornije. Od centara za socijalni rad čiji su odgovori tokom istraživanja dobijeni, za aktivniji angažman u procesu zaštite žrtava (što navodimo, takođe, kao primere dobre prakse) spremni su centri iz: Kraljeva, Šapca, Kruševca, Novog Pazara, Zvornika, Sremske Mitrovice, Vrnjačke Banje i Novog Sada. O angažmanu centara u oblasti rehabilitacije/primarnog zbrinjavanja svedoče i iskazi samih radnika pomenutih centara: “Planiranje i obezbeđivanje usluga i mera za zaštitu od trgovine odvija se u skladu sa standardima rada centra za socijalni rad na zaštiti korisnika. Organizovana je konferencija slučaja gde su pozvani stručnjaci iz drugih ustanova, posebno zdravstene zaštite, urađena je kontrola i podrška na planu zdravstvenog statusa. Takođe je poseban značaj dat merama porodičnopravne zaštite, zbrinjavanju žrtve u Prihvatilište i pravne zaštite koje druge službe pružaju (zastupanje, angažovanje advokata i sl.). Vođen je sudski postupak zbog trgovine ljudima gde je žrtva bila zastupana na sudu, a učinilac je osuđen. Žrtva je bila smeštena prvo u institucionalni oblik zbrinjavanja, a kasnije, uz podršku NVO, u sigurnu kuću.” Iz svega navedenog, a posebno zaključujući na osnovu broja angažovanih centara, jasno je da je za potrebe kreiranja održivog sistema socijalnog uključivanja žrtava neophodno formulisanje jasnih nadležnosti centara u domenu rehabilitacije/primarnog zbrinjavanja svih identifikovanih žrtava, kao i pružanje pomoći u pribavljanju neophodnih dokumenata za uključivanje u taj i druge sisteme 124
Zajednički program UNHCR, UNODC i IOM za borbu protiv trgovine ljudima u Srbiji pomoći (zdravstvena zaštita, obrazovanje, tržište rada pre svih). U tom smislu se preporučuje mapiranje centara za socijalni rad i ustanova socijalne zaštite s kapacitetima za identifikaciju žrtava i urgentan prijem i punoletnih žrtava u gradovima/opštinama posebno izloženim fenomenu trgovine ljudima. 160 Važno je napomenuti da je potrebno koristiti iskustva iz procesa standardizacije usluga u socijalnoj zaštiti 161 čiji je cilj izgradnja trajnih institucionalnih rešenja u ustanovljavanju i razvoju sistema kvaliteta u socijalnoj zaštiti, što je od ključnog značaja za održivo socijalno uključivanje žrtava trgovine ljudima u Republici Srbiji. Tokom ovog procesa su tako doneti i minimalni standardi za prihvatilišta za žrtve trgovine ljudima, koji mogu da budu jasna smernica u procesu odabira potencijalnih prihvatilišta za urgentno zbrinjavanje žrtava trgovine ljudima u RS. S druge strane, s obzirom na neveliki broj identifikovanih žrtava godišnje, jasno je da je osnaživanje postojećih kapaciteta najučinkovitiji (pa i najisplativiji) metod primarnog zbrinjavanja/rehabilitacije žrtava. Dosadašnje iskustvo samih žrtava govori u prilog tome da je dvadesetčetvoročasovna dostupnost usluga (kvalitetnog) savetodavnog rada i psihološke pomoći ključna za uspešno savladavanje izazova pred kojima se žrtve u ovom procesu nalaze, a posebno uzimajući u obzir psihički status žrtava neposredno nakon izlaska iz situacije trgovine. “Komunikacijski obrasci žrtava trgovine ljudima proističu iz specifičnog emotivnog stanja u kojem se nalaze nakon izloženosti ovom tipu nasilja. Psihički status, naravno, varira u zavisnosti od uzrasta, vrste nasilja koje je osoba trpela, vremena izloženosti nasilju, prethodnog iskustva itd. Ipak, većina karakteristika specifičnih za izloženost trgovini ljudima su zajedničke.” 162 Autorka teksta dalje imenuje te karakteristike: generalizovana nepoverljivost prema ljudima, strah (kako od odmazde tako i od odbacivanja), potreba za ispunjavanjem očekivanja neposrednog socijalnog okruženja, nagle i česte promene raspoloženja, nizak nivo frustracione tolerancije, odloženo ispoljavanje simptoma traumatizovanosti, internalizacija krivice za doživljeno nasilje, davanje šturih izveštaja o preživljenom, negiranje pretrpljenog nasilja i stresnosti preživljenog iskustva, davanje kontradiktornih izjava. Programi kratkoročne pomoći/reintegracije, osim pomenutih aktivnosti iz faze rehabilitacije, podrazumevaju i veću fleksibilnost pružalaca usluga u cilju osnaživanja žrtava za potpuno preuzimanje kontrole i odgovornosti. Ova faza bi tako podrazumevala obezbeđivanje finansijskih sredstava žrtvama za kupovinu hrane, odeće, prevoz, medicinske usluge i slično (umesto samog obezbeđivanja usluga). Takođe, u ovoj fazi bi žrtvama bila neophodna pomoć za potpuno uključivanje u sisteme, kao i praćenje njihove uključenosti (upis u škole, uključivanje na tržište rada i praćenje procesa). 160 Prema podacima o identifikovanim žrtvama dobijenim od Službe za koordinaciju, a prema opštinama porekla žrtava/eksploatacije žrtava, kao i zbog potreba za delimičnim izmeštanjem žrtava sa teritorija na kojima su regrutovane i na kojima je vršena eksploatacija, procena je da bi to mogli da budu gradovi/opštine: Beograd, Novi Sad, Kraljevo, Niš, Šabac i Subotica/ Sombor. 161 Više o ovom procesu može se videti na sajtu Republičkog zavoda za socijalnu zaštitu: http://www.zavodsz.gov.rs/index. php?option=com_content&task=view&id=131&Itemid=143. 162 D. Ćuk Milankov, “Komunikacija sa žrtvama trgovine ljudima”, u: A. Galonja, J. Mihajlović (ur.), Prepoznavanje trgovine ljudima, IOM, Beograd, 2009, str. 109—115. 125
Page 3 and 4:
ZAŠTITA ŽRTAVA I PREVENCIJA TRGOV
Page 5 and 6:
Zajednički program UNHCR, UNODC i
Page 7 and 8:
Page 9 and 10:
Page 11 and 12:
Page 13 and 14:
Page 15 and 16:
Page 17 and 18:
Page 19 and 20:
Page 21 and 22:
Page 23 and 24:
Page 25 and 26:
Page 27 and 28:
Page 29 and 30:
Page 31 and 32:
Page 33 and 34:
Page 35 and 36:
Page 37 and 38:
Page 39 and 40:
Page 41 and 42:
Page 43 and 44:
Page 45 and 46:
Page 47 and 48:
Page 49 and 50:
Page 51 and 52:
Page 53 and 54:
Page 55 and 56:
Page 57 and 58:
Page 59 and 60:
Page 61 and 62:
Page 63 and 64:
Page 65 and 66:
Page 67 and 68:
Page 69 and 70:
Page 71 and 72:
Page 73 and 74: Zajednički program UNHCR, UNODC i
Page 123: Zajednički program UNHCR, UNODC i
Page 175 and 176:
Page 177 and 178:
Page 179 and 180:
Page 181 and 182:
Page 183 and 184:
Page 185 and 186:
Page 188:
show all

Zastita zrtava i prevencija trgovine ljudima - UN.GIFT.HUB - UN ...

Create successful ePaper yourself

Delete template?

Save as template?