Zastita zrtava i prevencija trgovine ljudima - UN.GIFT.HUB - UN ...

More documents

Recommendations

Info

ZAŠTITA ŽRTAVA I PREVENCIJA TRGOVINE LJUDIMA U SRBIJI Za unapređenje oblasti primarne procene i upućivanja žrtava moguće je formulisati sledeće preporuke: • Posebno prikupljati podatke o razlozima žrtava za odbijanje učešća u programima pomoći i zadovoljstvu postojećim programima uz preporuke za unapređenje • Opisom nadležnosti Službe za koordinaciju zaštite žrtava trgovine ljudima i centara za socijalni rad koji vrše identifikaciju žrtava formulisati obavezu utvrđivanja statusa žrtve u pretkrivičnom i krivičnom postupku (broj predmeta, faza postupka, mesna nadležnost suda i drugih organa) i prosleđivanja potpune informacije instituciji/organizaciji na čiji se program pomoći žrtva upućuje Pod fazom rehabilitacije/primarnog zbrinjavanja se na ovom mestu podrazumevaju aktivnosti sprovedene u cilju oporavka žrtve od same situacije trgovine ljudima (saniranje posledica). Ovaj period odgovara periodu označenom kao period za refleksiju, u trajanju od tri meseca. Aktivnosti pružalaca usluga u ovoj fazi bi tako podrazumevale: obezbeđivanje smeštaja u sigurnu kuću/sklonište za urgentno zbrinjavanje ili pomoć u obezbeđivanju alternativnog smeštaja kada to okolnosti dozvoljavaju (pre svega u situacijama kada ne postoji bezbednosni rizik po žrtvu); obezbeđivanje hrane, odeće i higijenskih sredstava; pružanje urgentne medicinske pomoći; pružanje psihološke podrške; terapijski rad; pravna pomoć; osiguravanje bezbednosti i ublažavanje straha od bezbednosnih rizika kod same žrtve; obezbeđivanje usluga prevođenja za strance i usluga prevoza; obezbeđivanje neophodnih dokumenata i privremene dozvole boravka za strance. U fazi rehabilitacije je takođe važno ne gubiti iz vida ni žrtve koje su odbile da budu smeštene u sigurne kuće i sve potrebne (gorenavedene) aktivnosti treba izvesti u mestu prebivališta/boravišta žrtve. Osim toga, kroz fazu rehabilitacije, kao i kroz druge faze, neophodno je sprovoditi stalne aktivnosti praćenja i procene potreba, te nakon procene dalje upućivanje i uključivanje žrtava u različite programe pomoći. Aktivnije uključivanje centara za socijalni rad u pružanje usluga rehabilitacije i primarnog zbrinjavanja omogućava i pravilnik, pre svega u domenu dostupnosti usluga i neodložnih intervencija: 156 Dostupnost usluga Član 40. (1) Organizacijom rada centra i rasporedom radnog vremena mora se obe-zbediti da građani imaju 24 časa nesmetan pristup uslugama neodložnih intervencija iz člana 51. ovog pravilnika, kao i u drugim slučajevima kada je neophodno preduzimanje hitnih mera u javnom interesu. (2) Nesmetan pristup uslugama 24 časa obezbeđuje se organizovanjem dežurstava pojedinih službi ili pojedinih zaposlenih, van redovnog radnog vremena, u prostorijama centra ili u prostorijama druge javne službe, organa državne uprave ili organa jedinice lokalne samouprave, ili uvođenjem pri-pravnosti zaposlenih (dežurstvo zaposlenog u svom stanu, dostupnost putem telefona i sl.) koji, saglasno svom delokrugu, imaju obavezu postupanja u slučaju iz stava 1. ovog člana. 156 Ibidem. 122
Zajednički program UNHCR, UNODC i IOM za borbu protiv trgovine ljudima u Srbiji Neodložne intervencije Član 51. Centar pod uslovima iz člana 49. ovog pravilnika pruža neposredno i u saradnji sa drugim službama i organima u lokalnoj zajednici usluge neodložne intervencije kada je potrebno zaštititi dete, odraslu ili staru osobu i preduzeti mere za osi-guranje bezbednosti, odnosno kada postoje opravdani razlozi da bi nepreduzi-manjem hitnih mera i usluga iz nadležnosti centra došlo do ugrožavanja života, zdravlja i razvoja osobe kojoj je potrebna zaštita. U slučaju primarnog zbrinjavanja i rehabilitacije dece žrtava trgovine ljudima ključnu ulogu (i u ovoj fazi) bi trebalo da imaju centri za socijalni rad kao organi starateljstva, i njihove nadležnosti podrazumevaju mere porodičnopravne zaštite (mere preventivnog i korektivnog nadzora nad vršenjem roditeljskog prava, starateljstvo...). Jasno je da je za pružanje usluga ovog obima, čak i u prvoj fazi, ključna multisektorska saradnja, odnosno, povezivanje različitih sistema i mehanizama i formulisanje procedura, i konačno, jasna funkcija koordinacije, kako bi se izbegla dalja viktimizacija žrtava, dupliranje usluga, pa čak i zbunjivanje žrtava nerealnim obećanjima s obzirom na okolnosti koje nameće život u određenoj sredini. Poslednje je, naime, utvrđeno kroz same razgovore sa žrtvama. U Republici Srbiji je do 2010. godine funkcionisao program NVO Savetovalište protiv nasilja u porodici, koji je nudio usluge rehabilitacije, pri čemu su deo aktivnosti obavljali zaposleni u samom Skloništu, a dobar deo aktivnosti je zavisio od Službe za koordinaciju i drugih aktera u sistemu pomoći. Osim u vezi s decom žrtvama trgovine ljudima, centri za socijalni rad bi trebalo da budu uključeni i u izvođenje sledećih aktivnosti: odlučivanje i upućivanje na smeštaj lica za koja je potrebna primena mere starateljske zaštite, obezbeđivanje hrane, odeće, higijenskih sredstava (kroz jednokratne novčane pomoći u skladu sa odlukom lokalne samouprave o proširenim pravima iz socijalne zaštite na teritoriji konkretne opštine), savetodavni rad, pružanje psihološke pomoći 157 , pružanje pravne pomoći, praćenje rezultata programa pomoći 158 i ponovna procena potreba i dalje upućivanje. Prema proceni samih aktera u sistemu pomoći u Republici Srbiji, proces rehabilitacije, s obzirom na nedostatak kapaciteta i programa, trenutno potpuno zavisi od programa NVO Atina, i u manjem obimu od aktivnosti NVO Astra. Rezultati sprovednog istraživanja jasno govore o tome da je za temeljnije uključivanje sistema socijalne zaštite u procese rehabilitacije žrtava nužno dalje ulaganje u jačanje kapaciteta sistema, što (u najmanjem delu) podrazumeva dalje obuke zaposlenih, a mnogo više obezbeđivanje temeljnijih resursa 159 . Osim toga, 157 Savetodavni rad i psihološka pomoć u centru za socijalni rad se mogu realizovati u situacijama kada centar ima posebno edukovanog stručnjaka sa potrebnim specifičnim znanjima neophodnim za konkretni problem koji je potrebno sanirati (npr. neki poremećaj ponašanja kod žrtve trgovine). 158 Vođenje slučaja u centru za socijalni rad podrazumeva obaveznu aktivnost monitoringa i evaluacije, što znači da je u svakom slučaju obavezno praćenje realizacije planiranih aktivnosti i evaluacija postignutih ishoda. 159 Zbog komplikovanih procedura za ostvarivanje prava na neku uslugu iz sistema socijalne zaštite, velikog broja korisnika u odnosu na broj zaposlenih, ograničene materijalne resurse i niz drugih faktora, centri za socijalni rad su često, i bez obzira na jasan motiv za uključivanje u rad na održivoj zaštiti i pružanju pomoći žrtvama, ograničeni obimom drugih slučajeva, raspoloživim vremenom za primenu određenih mera i naravno resursima kojima raspolažu za samo pružanje pomoći. 123
Page 3 and 4:
ZAŠTITA ŽRTAVA I PREVENCIJA TRGOV
Page 5 and 6:
Zajednički program UNHCR, UNODC i
Page 7 and 8:
Page 9 and 10:
Page 11 and 12:
Page 13 and 14:
Page 15 and 16:
Page 17 and 18:
Page 19 and 20:
Page 21 and 22:
Page 23 and 24:
Page 25 and 26:
Page 27 and 28:
Page 29 and 30:
Page 31 and 32:
Page 33 and 34:
Page 35 and 36:
Page 37 and 38:
Page 39 and 40:
Page 41 and 42:
Page 43 and 44:
Page 45 and 46:
Page 47 and 48:
Page 49 and 50:
Page 51 and 52:
Page 53 and 54:
Page 55 and 56:
Page 57 and 58:
Page 59 and 60:
Page 61 and 62:
Page 63 and 64:
Page 65 and 66:
Page 67 and 68:
Page 69 and 70:
Page 71 and 72: Zajednički program UNHCR, UNODC i
Page 121: Zajednički program UNHCR, UNODC i
Page 173 and 174:
Page 175 and 176:
Page 177 and 178:
Page 179 and 180:
Page 181 and 182:
Page 183 and 184:
Page 185 and 186:
Page 188:
show all

Zastita zrtava i prevencija trgovine ljudima - UN.GIFT.HUB - UN ...

You also want an ePaper? Increase the reach of your titles

Delete template?

Save as template?